Пола милијарде евра од Јужног тока

Капацитет гасовода Јужни ток кроз Србију биће од 36 до 41 милијарду кубних метара годишње, што ће омогућити три до четири пута већи приход од првобитно предвиђене транзитне таксе, који би могао достићи пола милијарде евра годишње, изјавио је генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић.

Изградња "Јужног тока" почеће убрзо, јер је то економски исплатива инвестиција иза које стоји руски капитал и капитал западних банака, рекао је Бајатовић и додао да ће рокови за изградњу тог гасовода бити максимално скраћени.

Бајатовић је на конференцији за новинаре рекао да је информације о повећању капацитета гасовода пренео јуче председницима Русије и Србије, заједно са председником Управног одбора Гаспрома Алексејом Милером. 

До повећања капацитета гасовода доћи ће због већег броја могућих купаца, каже Бајатовић и додаје да су за Јужни ток заинтересовани и Француска, Хрватска, Аустрија и Румунија.

Бајатовић је навео да ће због повећања капацитета Јужног тока кроз Србију бити и већи трошкови изградње, који су раније процењени на око 750 милиона евра, али није могао да оцени за колико ће бити повећани.

Генерални директор "Србијагаса" оценио је да би изградња тог гасовода могла да почне и пре 2011. године.

Према првобитном међудржавном споразуму Србије и Русије, капацитет Јужног тока кроз Србију требало је да буде до 10 милијарди кубних метара гаса годишње, а затим је у мају планирани капацитет  удвостручен.

Траса гасовода, са уласком код Зајечара, неће бити промењена, рекао је Бајатовић.

Бајатовић је рекао и да се планира изградња нових складишта гаса у Србији, чиме би укупни капацитети за складиштење гаса у Србији били од пет до седам милијарди кубних метара.

Изградња Јужног тока и нових складишта омогућила би Србији да постане кључна земља у региону за складиштење гаса, оценио је Бајатовић.

"Банатски Двор" 31. марта 

Бајатовић најављује убрзање завршетка складишта гаса "Банатски Двор", тврдећи да су у јуче основаном заједничком предузећу са "Гаспромом", интереси Србије максимално заштићени.

Заједничко предузеће "Србијагаса" и руског "Гаспрома" за подземно складиште гаса "Банатски двор" почеће да ради 31. марта 2010. године, најавио је Бајатовић.

Бајатовић је навео да ће укупна вредност капитала заједничког предузећа за тај објекат износити око 50,5 милиона евра, а од тога ће 24,5 милиона уложити "Србијагас", а 25,5 милиона евра "Гаспром".

"У том пројекту су потпуно заштићени интереси државе Србије", нагласио је Бајатовић и додао да ће свака трансакција већа од милион евра морати да има сагласност и српске и руске стране.

Споразумом о заједничком улагању предвиђено да капацитет складишта на крају прве фазе  изградње буде 450 милиона кубних метара.

"Прва фаза изградње скалдишта биће завршена до половине децембра ове године", рекао је  Бајатовић.

На основу досадашњих улагања, "Гаспром" ће за удео у заједничком препдузећу Србијагасу доплатити око 3,5 милиона евра.

Према његовим речима, у првој фази Гаспромов удео биће 350 милиона кубних метара гаса, а у складишту је 175 милиона кубних метара гаса које је платио "Србијагас".

На крају прве фазе, казао је Бајатовић, капацитет повлачења гаса из складишта биће пет милиона кубних метара дневно, а капацитет утискивања 3,5 милиона кубних метара гаса.