Економски аранжмани са Русијом

Председници Србије и Русије, Борис Тадић и Дмитриј Медведев, договорили су у Београду кредитни аранжман у износу од милијарду долара.

О детаљима како ће та средства бити распоређена разговараће експертски тимови две земље, али је извесно да ће 200 милиона долара бити подршка буџету Србије.

Председник Србије Борис Тадић изјавио је да је од председника Русије Дмитрија Медведева добио позитиван одговор у вези са захтевом Србије за руском кредитном подршком и пројектом гасовода "Јужни ток".

"Наишли смо на позитиван одговор председника Русије и руске владе у вези са нашим захтевом за кредитну подршку Србији, али истовремено заједнички учествујемо у пројекту Јужни ток", рекао је Тадић после састанка, који је, према његовим речима, имао историјски значај.

Генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић и председник Управног одбора "Гаспрома" Алексеј Милер потписали су уговор о формирању заједничког предузећа за складиште гаса "Банатски двор" и анекс Уговора о гасоводу "Јужни ток".

"Завршени су преговори у вези Банатског двора и то је данас формализовано, а направили смо мало усаглашавање када је у питању пробијање рокова везаних за изградњу гасовода Јужни ток", изјавио је Бајатовић Танјугу, после потписивања тих уговора у Палати "Србија" и додао да је у питању "поправка" рокова из уговора о "Јужном току".

Председник Управног одбора "Гаспрома" Алексеј Милер најавио је да ће заједничко руско-српско предузеће за изградњу дела гасовода "Јужни ток" кроз Србију бити регистровано у наредних 30 дана.

Милер је рекао да ће техничко-економски део пројекта за део гасовода који ће пролазити кроз Србију бити завршен до краја 2010. године.

Челник "Гаспрома" је додао да су у току активности на разради "техничко-економске заснованости" пројекта гасовода по дну Црног мора, као и преко земаља кроз које тај гасовод треба да прође.

"Јужни ток је стратешки важан пројекат за енергетску безбедност Европе и тај пројекат ће бити реализован до краја 2015. године", истакао је Милер, после свечаног потписивања два уговора са директором "Србијагаса" Душаном Бајатовићем.

Капацитет минимум 800 милиона метара кубних гаса

Формирање заједничког предузећа "Србијагаса" и "Гаспрома" за модернизацију подземног складишта гаса Банатски двор представља један од три елемента нафтно-гасног аранжмана, који је крајем прошле године потписан између Србије и Русије.

Заједничким улагањем српске и руске стране требало би да буде обезбеђено да капацитет складишта "Банатски двор" износи минимално 800 милиона метара кубних гаса.

Гаспром ће уложити више од 25 милиона евра у изградњу подземног складишта гаса Банатски двор, изјавио је Милер.

Осим формирања заједничког предузећа за модернизацију "Банатског двора", нафтно-гасним аранжманом је обухваћено и формирање заједничког предузећа за изградњу дела гасовода "Јужни ток" кроз Србију, због чега је 15. маја ове године у Сочију потписан уговор о оснивању.

Та компанија, чије ће седиште бити у Швајцарској, треба да изради студију изводљивости и да се бави изградњом гасовода у дужини од 450 километара кроз Србију.

Меморандум о разумевању за изградњу подземног складишта гаса "Банатски двор", који је потписан у склопу нафтно-гасног аранжамана предвиђа да удео "Гаспрома" у заједничком предузећу буде 51 одсто, а "Србијагаса" 49 одсто.

Договорено је да "Србијагас" има 49 одсто власништва у заједничком предузећу са "Гаспромом" за модернизацију подземног складишта гаса "Банатски двор", уз могућност да у наредних 25 година на колико ће уговор бити потписан, "Србијагас" има право да купује додатне акције тог предузећа од "Гаспрома", док "Гаспрому" таква могућност није остављена.

Потписивањем нафтно-гасног аранжмана, децембра прошле године продато је и 51 одсто капитала Нафтне индустрије Србије руском 'Гаспрому" за 400 милиона евра.