Заједничким наступом до руског тржишта

Споразум о слободној трговини између Србије и Русије није довољно искоришћен и поред добрих економских односа две земље.

У робној размени, мањак је стално на српској страни. У првој половини ове године увоз је био седам пута већи од извоза. Боље економске резултате српских фирми многи виде и у обједињавању понуде и заједничком наступу на тржишту Руске Федерације.

Већ годинама уназад готово четири петине српског увоза из Русије чине енергенти. У првој половини ове године робна размена са Русијом је преполовљена у односу на исти прошлогодишњи период.

Србија је извезла свега око 150 милиона долара за шест месеци. Истовремено увоз је достигао готово милијарду. Покривеност увоза извозом је свега 15 одсто.

Потпредседник Привредне коморе Србије Михаило Весовић је рекао да Србија не може да извезе Русији довољно да би одговорила на увоз енергената и да би избалансирала робну размену.

Васовић је истакао да се може створити велики број заједничких предузећа, која ће имати производњу за то тржиште, и навео могућност стварања руско-српских малих и средњих предузећа, која ће радити за тржиште Цефта региона.

Укупне руске инвестиције у Србију од 2000. до 2008. године биле су око милијарду и 200 милиона долара. Српске инвестиције у Руску Федерацију достигле су 483 милиона долара.

Московска банка - спона за руско тржиште 

Током прошле године и Московска банка, гринфилд инвестицијом почела је пословање у Србији.

Кажу да су почели са припремом финансирања инфраструктурних пројеката у које је укључена држава. Подржавају и приватни сектор, пре свега пројекте у пољопривреди.

Председник Извршног одбора Московске банке Владимир Зечар је рекао да је њихов циљ да буду спона која ће српским компанијама омогућити да изађу на руско тржиште и пласирају своју робу и услуге.

Зечар је истовремено представио идеју инвестирања руских компанија у Србију и потенцирао на развоју Србије у будућем периоду.

Упућени сматрају да је неопходно формирати централну извозну фирму, која би помогла малим и средњим предузећима да пласирају своје производе на руско тржиште.

Председник компаније ПСП Фарман Бранислав Грујић је истакао да је криза променила многа правила и да ће у кризним временима микро снабдевање, квалитетни производи са оптималном ценом сигурно наћи купца на територији Русије.

Према његовим речима не треба размишљати да ће српски производи "напунити" Русију ципелама или неким другим производима, јер има места и за мање произвођаче, мање серије и мање количине робе.

Због велике конкуренције на московском тржишту важно је окренути се руским регионима. Тако би Србија поправила спољнотрговински салдо.