Колико кошта криза?

Прошлог септембра догодило се неколико ломова на америчкој финансијској сцени, због којих цео свет трпи кризу, најтежу од 1929. године. Државе су прискочиле у помоћ, одступајући од уобичајених тржишних принципа, а највише новца из државних пакета за спасавање отишло је на банке.

Амерички сенатор Кристофер Дод каже да су порески обезници љути и да траже одговор на питање када ће их пројектанти изласка из кризе из ње и извести.

Када се подвуче црта, највеће светске економије криза до сада кошта 10 хиљада милијарди долара или 10.000 долара по становнику, а од просека одскаче Велика Британија, која је потрошила 50.000 долара по становнику.

Бела кућа саопштава да се амерички финансијски систем опоравља и да ће држава почети да смањује новчану помоћ. Америка је за годину дана потрошила четвртину бруто домаћег производа на спасавање економије, највише на банке и аутомобилску индустрију.

Готово годину дана је прошло од овог захтева приликом одобравања пакета за спасавање у америчком Конгресу. Иако је криза тема број један на свим међународним састанцима, мало је урађено на промени регулативних мера које би спречиле да светске финансије убудуће дођу на корак од пропасти.

Очекује се да Г20 на састанку у Питсбургу крајем месеца утврде веће обавезне банкарске резерве, али аналитичари страхују да би опоравак могао да у будућности омекша правила пословања.

Председник Барак Обама каже да му је реформа финансијског система приоритет, јер не жели да дозволи да се понови прошли септембар. Америка се сада задужује да би подстакла економски раст, па се очекује да јој дуг за пет година нарасте на 10 хиљада милијарди долара.

Британски би био пет пута мањи, али и један и други плаћају порески обвезници који су у зачараном кругу економске кризе. Криза је умањила вредност њихових некретнина и вредносних папира, они због тога мање троше, због мање потрошње, мање се производи, и ето рецесије.

Процењено је да ће светска економија ове године бити у паду за 2,3 одсто, што је губитак од хиљаду милијарди долара.