"Интернет берзе" све привлачније

Берзе у региону једва да послују, па се око 4.500 људи одлучило да тргује преко интернета акцијама или племенитим металима. Међутим, сви жељно ишчекују да се финансијско тржиште опорави.

Улагање у акције домаћих предузећа и првокласне деонице у свету, доносило је богатство, па су многи грађани подизали кредите и куповали акције јер је њихова вредност расла брже од висине камате. Пре пет година ситуација се променила, па се на прсте могу набројати добре домаће фирме, а ни улагање у девизну штедњу не доноси приход као некада. Зато се многи окрећу онлајн трговању, на пример акцијама Гугла и Фејсбука или у фирме из ИТ сектора.

Ко је пре годину дана купио акције Фејсбука или пре две године акције домаћег НИС-а, уместо да је држао новац на штедњи био би вишеструко богатији. Да је купио злато, био би сиромашнији. Тако је то било са берзама у 2013. години.

Због тога не чуди што се већ 4.500 људи из региона одлучило да тргује преко интернета акцијама или племенитим металима.

Никола Булајић, консултант из компаније "Еф-Икс Лидер", објашњава да се онлајн рачун може отворити путем приступа њиховом веб сајту.

"Отвара се подрачун на рачуну брокера у иностраној банци и трансакције се обављају или банкарским трансфером или путем девизних картица тако да су заштићени ти трансфери неком интернет идентификцијом и наравно банкарским проверама и процедурама", прецизира Булајић.

Вредност акција на Београдској берзи последњих година је десеткована, јер је општа клима у региону смањила тражњу инвеститора и потценила и вредност добрих фирми. Зато жељно ишчекујемо када ће се ситуација преокренути.

Професор Драган Ђуричин са Економског факултета у Београду каже да тржиште кашитала три до шест месеци унапред покаже шта ће се дешавати у економији.

"Према томе, то су ствари које не могу преко ноћи да се ураде, али ако на бази јасне визије у економији се ураде први кораци биће то знак да се тржиште опоравља", напомиње професор Ђуричин.

Када је реч о ненаплативим кредитима, који су такође одраз финансијског тржишта, још једно питање зашто немамо довољно фирми које могу да изађу на берзу.

Директор Института економских наука Дејан Ерић напомиње да треба да схватимо да смо тржиште од седам милиона становника, са просечном платом од 400 евра и пензијом о д 250 евра, што је значајан ограничавајући фактор.

"Уколико је тржиште мало и потенцијали су мали па наши млади људи иако имају креативну енергију често немају могућност да своје идеје реализују на овом тржишту", објашњава Ерић.

Ако нисмо довољно велико тржиште за потрошњу, онда бисмо могли да будемо место где се производи и зарађује, па тек онда троши.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.