Више запослених у 2014. години

Србија је у 2013. години успела да смањи незапосленост и повећа индустријску производњу, кажу у Влади. О плановима у предстојећој години и изазовима, за РТС говорили су први потпредседник Владе Александар Вучић и министар финансија Лазар Крстић.

Свођење рачуна из претходне године на почетку нове. Према подацима Републичког завода за статистику, незапосленост је нижа - са 25,5 одсто у априлу смањена је за готово пет процената (20,1).

Вицепремијер Александар Вучић рекао је да ће покушати да тај број спусти. "Желим да се, пре свега, грађанима Србије захвалим на стрпљењу, трпељивости и на томе што смо ушли у неке реформе које морамо да појачамо", рекао је Вучић.

Према његовим речима, томе је допринела политичка стабилност и рад државних органа на сузбијању сиве економије, али и истовремено улагање великих произвођача.

Говорећи о проценама да би у 2014. око 20.000 радника могло да изгуби посао, Вучић је рекао:

"Нећете се наљутити, целу годину сам слушао у скупштинској расправи, на вашој телевизији, на свим телевизијама да је сваког дана све већи број незапослених. На крају се нешто друго испоставило. Иако сам се трудио и давао све од себе да кажем да то није истина, морао сам да сачекам 30. децембар да дође коначни извештај РЗС да би се показало да сам истину говорио ја и неки други људи који су говорили сличне ствари", рекао је Вучић.

Први потпредседник Владе очекује да у овој години "буде већи број запослених него оних који ће изгубити посао".  

Потребан дијалог са синдикатима 

Ипак, радници стрепе од Нацрта закона о раду. Вучић у добрим идејама подржава министра привреде, али нада се компромису са синдикатима.

"Ја сам у овој држави видео свакојаке написе о томе да неће бити пара за годишње одморе, да неће бити не знам чега, ми и даље имамо само нацрт. Желимо поново да разговарамо и са синдикатима, са свима, да отворимо дијалог", рекао је Вучић.

Према његовим речима, закон о раду би требало донети уз сагласност свих важних друштвених чинилаца, да би се направио консензус, што је могуће шири, иако то, како каже, неће бити нимало лако, јер ће то ићи у прилог развоја и напретка српске економије.

"Не доноси то неко зато што жели да учини нажао радницима, послодавцима или било коме, већ ако можемо да направимо бољи пословни амбијент за инвестирање у нашу земљу ићи ћемо са тим", каже Вучић.

У плусеве убраја привредни раст од 2,4 одсто, чиме се Србија вратила на период пре избијања економске кризе 2008. године. Раст бележе аутомобилска, нафтна, фармацеутска, хемијска индустрија, ИТ сектор, телекомуникације.

"Мислим да у наредној години са великим пројектима у које очекујем да уђемо, ситуацију можемо и даље да поправљамо. Србија је једна од земаља у првих 10 у Европи по расту БДП-а. Наравно, нама је лакше него Холандији и Немачкој, које имају веома висок друштвени производ, да остварујемо раст, али то показује већу одговорност и већу озбиљност државе и рекао бих неупоредиво боље резултате", рекао је Вучић.

Говорећи о новим пројектима и о томе да ли се део њих ослања на новац из УАЕ, Вучић каже да је Србија већ добила део новца који треба да утроши и да ће стићи врло брзо неки други новац за који треба да се донесе одлука како да се утроши.

Два начина за одрживост јавног дуга 

Рачун своди и министар финансија. Задовољан што из претходне године у нову нисмо пренели нове обавезе - није било другог ребаланса буџета.

Према његовим речима, за одрживост путање јавног дуга, као дела БДП-а, могућа су два начина.

"Први је да се задужујемо по јефтинијим каматним стопама него до сада, мислим превасходно на добре билатералне односе које можемо да искористимо било са УАЕ, Русијом. Било би добро да део скупих кредита рефинансирамо или у потпуности отплатимо", каже Крстић. 

Завод за статистику измерио је и раст извоза за четвртину. Дефицит у спољнотрговинској размени смањује се, тј. више извозимо него што увозимо.

"Економска политика треба да иде у том смеру да се определимо за неколико кључних индустријских грана које ће бити извозно оријентисане, као 'Фијат' и 'Ер Србија', поводом којих ће моћи да се развија привредна активност са неким мањим фирмама које су кооперанти и да ћемо тако успети да унапредимо ситуацију и повећамо запосленост", рекао је Крстић. 

Први пут Србија је остварила суфицит у спољнотрговинској размени са Италијом и САД. Међу 15 највећих извозника, две трећине су они који су добили директну државну подршку.