Бољи услови пословања у Србији

Србија је у објављеном извештају Светске банке (СБ) о условима пословања у свету напредовала за два места и сада заузима 88. место на листи од укупно 183 рангиране земље.

У саопштењу Међународне финансијске корпорације (ИФЦ) - филијале СБ - наводи се да је Србија "поједноставила процес регистрације предузећа који се сада обавља на једном шалтеру и побољшала приступ информацијама о кредитној способности тако што је донела нови Закон о заштити личних података, који гарантује зајмопримцима могућност да провере своје податке у кредитном бироу".

У извештају "Дуинг бизнис 2010." који је објављен на сајту СБ се наводи да је Србија на првом месту према важећим условима за добијање кредита у региону.

Према осталим параметрима који су примењивани у анализи СБ - услови за оснивања фирми, добијање грађевинских дозвола, запошљавање радника, регистровање власништва, плаћање пореза, затварање предузећа, заштита инвеститора и реализација уговора - Србија је међу земљама региона источне Европе и средње Азије између 13-ог и 23. места.

Најлошију оцену Србија је поново добила у области издавања грађевинских дозвола. У односу на прошлу годину, у новом извештају Светске банке у тој области пали смо за два места, на 174. За тај посао код нас је неопходно проћи 20 процедура што траје у просеку 279 дана.

Министар за заштиту животне средине и просторног планирања Оливер Дулић сигуран је да ће се ситуација променити применом недавно донетог Закона о планирању и изградњи.

"Услови да Србија поправи своје место на тој ранг листи јесте да све општине ураде планска документа, спреме администрацију да примењују закон, да постоји контрола од стране државе и надлежних", рекао је Дулић.

Највећи напредак, за 35 места, постигнут је код покретања посла, јер се регистрација предузећа сада завршава на једном шалтеру за највише 5 дана.

Међу земљама Источне Европе и централне Азије, Србија је на 19. месту, иза Македоније, Словеније, Црне Горе и Албаније, а испред Хрватске и Босне и Херцеговине.

"Некад смо имали боље оцене, били смо на бољем месту по конкурентности. Сада смо на горем месту, али оно што аналитичари виде јесте да се наша ситуација погоршава. Ми једноставно не постижемо добре резултате из простог разлога што смо убили индустрију и смањили могућности извоза", каже економиста Данијел Цвјетичанин.

Сингапур најбољи за пословање

Сингапур је већ четврту годину узастопно на челу глобалне листе о условима за пословне активности, испред Новог Зеланда, Хонгконга, САД, Велике Британије, Данске, Ирске, Канаде, Аустралије и Норвешке.

Иако се у извештају каже да Сингапур и друге државе са врха листе већ годинама активно спроводе нужне економске реформе, најактивније у реформисању својих привреда су, према анализи СБ, у последње време биле земље источне Европе, централне Азије, Блиског истока и северне Африке.

Међу земљама које су у најновијем извештају СБ добиле епитет "најреформскијих" су Либерија, Уједињени Арапски Емирати, Таџикистан и Молдавија, Руанда, Египат, Киргизија, Македонија и Белорусија.

За Египат и Колумбију се наводи да су биле на списку земаља водећих реформатора у четири од последњих седам година.

Реформе пословне регулативе су спроведене у 131 од 183 економије које су праћене током периода од јуна 2008. до маја ове године, истиче се у извештају о пословању који објављују ИФЦ и СБ.

Русија на глобалној листи на 120. месту

У региону источне Европе Грузија је на лидерском положају према наведеним критеријумима СБ за вођење бизниса, док су прибалтичке републике - Естонија, Литванија и Летонија - на другом, трећем и четвртом месту. Последња три места на тој листи заузимају Украјина, Узбекистан и Таџикистан.

На истој листи Русија заузима тек 24. место, а на глобалној 120.

Развијене земље - чланице Организације за економску сарадњу и развој обухватају регион са најповољнијим прописима за пословање, јер имају просечан ранг од 30, док су по том критеријуму на другом месту земље источне Европе и средње Азије са просеком од 71.

Анализа СБ "Дуинг бизнис" је, иначе, првенствено усмерена на законске одредбе које се примењују на пословне активности у некој привреди, али се не узима у обзир све елементе пословног окружења, попут података о стању корупције, образовног нивоа радне снаге, финансијској позицији и макроекономској ситуацији.