Како оживети индустрију у Србији

Поступак реиндустријализације захтева институционални оквир, повећање броја запослених у реалном сектору и повећање производње, оцењено је на панелу "Реиндустријализација Србије". Уз све то, српска привреда не може да издржи постојећу администрацију, упозорили су учесници панела.

Председник удружења "Послодавац" и власник МК групе Миодраг Костић оцењује да је неодржив модел задуживања за исплату плата, што представља највећу ставку у буџету.

Према његовим речима, много људи зависи од мало људи који раде. Запослено је 1,8 милиона, од тога чак 550.000 у државној администрацији. Од 1,6 милиона пензионера, 250.000 је отишло у превремену пензију, што је, ако се у обзир узме и број незапослених, потпуно неодрживо.

Костић је додао да неко мора да каже да смо ударили главом о зид, да извоза нема и да не може оволика администрација бити на леђима овако малог броја радника. Нагласио је да су и у буџету за 2013. највећа ставка плате запослених у администрацији.

Како Костић истиче, не може да се производи само за српско тржиште које је мало, већ је неопходно изаћи на светско и европско тржиште, што захтева да  компаније буду конкурентне.

Према његовим речима, Србија треба да искористи компаративне предности које има, на пример у енергетици и пољопривреди.

Државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Зоран Мартиновић истиче да је индустрија после 90-их година прошлог века већим делом девастирана, да је дошло до застоја у развоју, пада броја запослених и губитка тржишта.

Приватизација није довела до подизања ефикасности привреде, навео је Мартиновић.

Према његовим речима, као области у којима треба спровести реиндустријализацију означена су средње и високотехнолошке области индустријске производње, пре свега хемијске, електронске, индустрије машина и уређаја и саобраћајних средстава.

Број запослених у индустрији и даље пада

Мартиновић је навео да и даље постоји тенденција пада броја запослених у индустрији и додао да је у периоду између 2007. и 2010. године број запослених у тој области смањен за 22,6 одсто, односно за 140.000.

Председник Индустријског синдиката Србије Драган Матић је истакао да је реиндустријализација животно важна тема за око 300.000 радника запослених у тој области и нагласио да је Србији потребна развојна и одговорна индустријска политика. Потребан је и друштвени договор о реиндустријализацији и јасне смернице за тај процес.

Према његовим речима, индустрија данас у пуњењу буџета учествује са између 19 и 21 одсто, а требало би са 35 до 40 процената.

Матић сматра да број запослених треба повећати на 400.000 до 500.000 указавши да су зараде за око 30 одсто мање у реалном сектору него код буџетских корисника. Индустрија је, додао је он, замајац који треба да послужи широј заједници.

Председник Самосталног синдиката металаца Србије Зоран Вујовић истиче да треба зауставити пад производње, броја запослених, као и зарада у области индустрије и сузбити сиву економију. Треба створити услове за нова запошљавања и давати предност домаћим предузећима.

Професор Машинског факултета Петар Петровић сматра да треба успоставити институционални оквир за реиндустријализацију, јер је реч о "мега, стратешком" пројекту који ће обележити будућност земље.

Искористити постојеће капацитете

Прерађивачка индустрија је "ударна песница", нагласио је професор Петровић, оценивши да не треба поново градити фабрике и постројења, већ најпре искористити постојеће капацитете, ангажовањем стручњака.

Економиста Љубодраг Савић сматра да је прошло време гранског приступа у развоју индустрије и да треба подржати и увести пореске олакшице за оне производе који се могу пласирати на тржишту. Такође треба размотрити и увођење система двоструког курса, да се извозницима да између 20 и 30 одсто више, а фокус са услужног сектора пребацити на производњу.

Економиста Бранислав Зец проценио је да је 171 предузеће у процесу реструктурирања, оценивши да је потребно имати флексибилнији приступ од приватизације, попут стратешких партнерстава.

Његов колега, економиста Драгован Милићевић је истакао да је за последњих 14 година у 19 од 23 привредне гране забележен пад производње, у неким и до 500 одсто, док су се поједине и угасиле.

Указавши да Србија данас увози оно што је некада производила, Милићевић је оценио да је Србија релативно конкурентна само у прехрамбеној индустрији, где се бележи тренд раста. Како је истакао, реиндустријализација је процес који изискује улагање, али и квалификован стручни кадар.