Уштеде без фискалне касе?

Укидање фискалних каса занатлијама од 1. септембра обрадовало је запослене у 35 делатности зато што ће им смањити трошкове и администрацију. Међутим, у Асоцијацији малих и средњих предузећа сматрају да укидање каса нема велики учинак и да су тако постигнуте минималне уштеде. У Министарству финансија кажу да је та мера вишеструко корисна.

Фризерка Драгица Станковић купила је фискалну касу крајем 2003. године. Каже да је ово први пут да се неки трошак занатлијама укида.

"Прву касу сам платила око 12 хиљада колико се сећам, ГПРС око 20 хиљада, пошто се покварила морала сам да купим опет касу која је била 15 хиљада, можда 2008, тако да је мени ово сад велико олакшање, нема кварова, нема куповине", каже Драгица.

Прошле године без посла у занатским радњама остало је више од 14 хиљада радника, делом и због великог броја парафискалних оптерећења. У Асоцијацији сматрају да укидање каса неће олакшати пословање.

"Укидањем фискалних каса ја не видим никакав ефекат јер ће се морати водити промет преко парагон блокова или фискалних рачуна и не видим каква је то уштеда од 600 динара месечно колико коштају трошкови ГПР-а", каже Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа.

Каса кошта око 20 хиљада динара, фискализација пет хиљада, годишњи сервис око пет хиљада, траке око три хиљаде и ГПРС још шест хиљада годишње. Почетни трошак је дакле 25 хиљада, а занатлије су годишње трошиле 14 хиљада на фискалне касе. Надлежни кажу да укидањем каса постижу двоструку корист.

"Једно је појефтињење посла за занатлије, што је важно за нашу привреду, а с друге стране потпуно укидање тих баријера јер је била бесмислена ситуација да људи који су били порески обвезници паушалног пореза у исто време имају и фискалне касе што је доводило до разних врста проблема на терену, контроле, затварања радњи", каже државни секретар Министарства финансија Влајко Сенић.

Иако фискалне касе државе уводе ради спречавања сиве економије, у Министарству финансија очекују да ће њихово укидање занатлијама помоћи да се из сиве економије врате у легално пословање.

Најављују и додатне мере помоћи малој привреди, укидање музичког динара, фирмарине и комуналне накнаде за истицање реклама.