Суша поскупљује храну

Због суше пољопривредници од нове владе очекују да одмах прогласи елементарну непогоду и да донесе низ мера за опстанак и опоравак газдинстава. Штета од суше процењује се на две милијарде долара, а осим губитка пољопривредницима доноси и - високе цене хране.

Суша је уништила сваки трећи клас жита, 70 одсто рода кукуруза и соје, а штету је претрпео и сунцокрет. Многи војвођански пољопривредници већ су се опростили са родом за ову годину.

"Неки већ сада тањирају кукурзишта, да не троше хранљиве материје из земље, да имају за следећу годину", каже пољопривредник из Платичева Ратко Милошевић.

Мало је оних који су осигурали своја имања, али и они, на жалост, не од свих непогода, као, рецимо Зоран Рацков, пољопривредник из Зрењанина, чије осигурање не обухвата и сушу.

Једино, кажу, преостаје им нада да ће нова влада прогласити елементарну неопогоду, што би за њих значило и конкретне мере помоћи.

"Захтевамо да се пољопривредници олободе свих обавеза за 2012. годину. Потом, да се пролонгирају сви кредити за ову годину и да се обезбеде средства за кредите за идућу годину", каже председник Удружење пољопривредника из Зрењанина Милета Вуков.

Стручњаци кажу да су предложене мере једино што је преостало у овом тренутку.

"Са овим мерама ми практично неможемо побољшати стање у материјалним билансима пољопривредно-прехрамбених производа у току ове године, али можемо обезбедити да у наредној години обезбедимо релативно већи обим пољопривредне производње и санирамо део последица из ове године", каже председник Друштва аграрних економиста Миладин Шеврлић.

У међувремену, спој високих темепература и мањег приноса, изазваће скок цена.

"Ову и идућу годину ћемо запамтити као године скупе хране", тврди Жарко Галетин, директор Продуктне берзе у Новом Саду.

У првим коментарима из владајуће коалиције слажу се да држава мора да нађе начин да ублажи штете на кратак рок, али наводе да то није довољно.

"Једино што држава може да уради, што ће да донекле ублажи штету коју ће да трпе пољопривредници јесте да из тога извуче поуку да се више улаже у наводњавање", сматра Захије Трнавчевић, из странке Богата Србија.

Само четири одсто њива у Србији се наводњава, а за изградњу основне мреже канала било би потребно милијарду и 300 милиона евра.

Скоро двоструко мање од штете коју је направила овогодишња суша.