Тржиште САД неискоришћени потенцијал

Српска привреда болује од трговинског дефицита и малог броја тржишта на која извози због чега би морала да се оријентише и на нова тржишта која су у свету препозната као најзначајнија, као што је тржиште САД, оцењено је на скупу о бесцаринском извозу у Америку.

Потпредседник Привредне коморе Србије Михаило Весовић истакао је да на тржишта ЕУ, ЦЕФТА и Русије одлази више од 90 одсто српског извоза, због чега постоји ризик да у случају поремећаја на тим тржиштима и српска привреда западне у велике проблеме.

Весовић је на скупу у ПКС указао да САД, као велико потрошачко друштво, представљају изузетан потенцијал за извознике, пре свега, готових производа и извоз хране.

Према речима потпредседника Привредне коморе, ради се о тржишту на коjeм је конкуренција изузетно велика и важно је постићи повољан однос цене и квалитета, што захтева озбиљан рад компанија, уз подршку институција као што је ПКС.

У првој половини ове године трговинска размена САД и Србије повећана је за три одсто у односу на лане, што је иако благи раст, добар показатељ после пада у претходним кризним годинама, напоменуо је Весовић.

Весовић је прецизирао да је извоз повећан за 10 одсто, на 42 милиона долара, а увоз за један одсто, на 160 милиона, што значи да је трговински дефицит и даље висок.

Србија је у САД највише извозила производе наменске индустрије, црне и обојене металургије, смрзнуто воће и поврће, а увозила производе фармацеутске индустрије и опрему за производњу.

Како је навео Весовић, САД су као најзначајнији светски инвеститор у Србију званично уложиле само 230 милиона долара, али често амерички капитал улази у земљу кроз мултинационалне компаније, па се процењује да су улагања већа од 1,5 милијарди долара.

"То је и даље скромно, али даје шансу за даље унапређење", додао је Весовић.

Помоћник трговинског представника за Општи систем преференцијала САД Вилијем Џексон представио је бројним привредницима у Kомори шансе за бесцарински извоз у ту земљу.

Општа шема преференцијала подразумева да земље у развоју - њих више од 128, могу да извозе у САД без царина или са минималном царином, а то право је 2005. године добила и Србија.

Бесцарински извоз односи се на многе прерађивачке производе и сировине, пољопривредне производе, хемикалије, руде, камен, простирке и већину накита.

Роба треба да задовољи и критеријум порекла, односно мора да буде произведена у Србији са најмање 35 одсто вредности и да буде директно испоручена из Србије. Осим тога на отпремним документима уз робу треба да стоји ознака А, која значи да и роба и земља њеног порекла имају преференцијални статус.

Џексон је навео да је увоз САД из Србије био 132 милиона долара, а да је само роба у вредности од 21 милиона, односно 16 одсто, извезена уз преференцијални статус.

Главни разлог за то је незнање српских произвођача о могућностима бесцаринског извоза, или производи не задовољавају правило о пореклу, рекао је Џексон, истичући да то правило не постоји у извозу, рецимо, воћа, што је велика пропуштена шанса.