Рад на (не)одређено време

Сваки десети радник у Србији ради на одређено време. Иако су права за рад на неодређено иста, за послодавце је рад на одређено боља варијанта и према резултатима најновије Анкете о радној снази у Србији, уговоре на одређено време потписало је чак 243.808 запослених.

У првих 5 месеци ове године инспекција рада је у 13.177 надзора пронашла 2.035 радника који раде без Уговора о раду.

У Инспекторату за рад поручују да су казне за несавесне послодавце веома високе и у случају да инспектори затекну радника који ради на црно Инспекција рада подноси прекршајну пријаву.

За само једног непријављеног радника предвиђене су казне од 800.000 до милион динара. Предузетници који имају раднике на црно платиће казну у висини од 400.000 до 500.000 динара, док ће одговорно лице бити кажњено износом од 40.000 до 50.000.

Директор инспектората за рад Предраг Перуничић каже да се радници најчешће жале на неисплаћивање зарада, прековремени рад, као и на неисплаћиваеа других новчаних примања које имају по основу рада као што су хонорари, накнаде за топли оброк и регрес.

У Министарству за рад и социјалну политику наглашавају да је потребно мењати Закон о раду и обезбедити више могућности за рад и радно ангажовање.

Помоћник министра за рад Радмила Букмирић Карић каже да су страни инвеститори и привредне коморе предлагали да се рок трајања уговора на одређено време продужи на 36 месеци.

"Имамо низ примера да људи у Србији четири, пет година раде на одређено иако је законска обавеза да може да се ради само 12 месеци. У таквим ситуацијама послодавац мења организацију и систематизацију, додаје неки небитни део и тиме ствара формално могућност да поново може да га ангажује 12 месеци", сматра Букмирић Карић.

Стопа незапослености младих у Србији је преко 50 одсто. Представници синдиката кажу да држава мора да ради на подстицању запошљавања а самим тим и на стварању услова за отварање нових радних места што ће, пре свега, значити сигурнију будућност младих у Србији.

Зоран Михајловић из Савеза самосталних синдиката Србије сматра да заговарање тезе да измене закона, односно апострофирање члана закона о флексибилном запошљавању и могућности послодавца да запосли и три године држи радника на одређено време, неће поспешити запошљавањe, већ само отежати положај запослених и омогућити несавесним послодавцима да манипулишу, дуготрајно држе раднике и плаћају их што мање.