Европа чека рецесију

Нова оцена Европске комисије је нижа од прогнозиране у новембру, јер се очекује слабљење економија Белгије, Шпаније, Италије, Кипра, Холандије и Словеније, а не само Грчке и Португалије.

Комесар ЕУ за монетарна и економска питања Оли Рен каже да очекује да бруто домаћи производ целокупне Европске уније остане непромењен ове године, али да ће еврозона ући у благу рецесију.

"Горе је него што смо мислили у новембру, али постоје и знаци стабилизације. Предузете мере штедње дају резултате", истиче Рен.

Највеће слабљење у еврозони Комисија предвиђа за Грчку, чак 4,4 одсто, што би за ту земљу значило пету узастопну годину рецесије.

Парламент у Атини усвојио је предлог закона о замени државних обвезница у поседу приватних улагача, што је кључни део другог пакета помоћи који су тој земљи у уторак одобрили партнери из еврозоне.

Министар финансија Грчке Евангелос Венизелос напоменуо је да је законом који је изгласан омогућено да земља коначно уђе у фазу изласка из кризе.

"Али за успех су нам потребни упорност и рад, рад и рад. Само ћемо продуктивношћу моћи да вратимо понос", додао је Венизелос.

Опозиција замера влади да се, прихватајући европске мере штедње, одрекла националног суверенитета. 

Вођа коалиција левице Димитрис Пападимулис објашњава да пакет помоћи заправо прикрива замку.

"Сви знамо шта се дешава кад миш угледа сир, не схватајући да је у мишоловки. А мишоловка су деценије и деценије штедње, и више директне контроле над Грчком", оцењује Пападимулис.

Строге мере штедње су главни стуб стратегије еврозоне против дужничке кризе.

Ипак, стручњаци сматрају да оне краткорочно утичу на економију, због чега очекују да ове године, услед агресивних владиних мера за смањење дуга, у рецесију потону Шпанија и Италија.