Користи од "Јужног тока"

Представник "Гаспрома" Денис Игнатјев изјавио је у Москви да изградња трасе гасовода "Јужни ток" кроз Србију "значи 2.200 радних места и око пола милијарде евра инвестиција", као и стотине милиона евра прихода годишње од експлоатације гасовода и наплате транспорта.

Игњатјев, начелник медијске службе "Гаспрома" за контакт са страним новинарима, истакао је за Танјуг да је Србија централна регионална тачка на траси "Јужног тока", као и да је у току израда техничке документације и студија изводљивости за Црну Гору и Македонију које су  заинтересоване за прикључење на гасовод.

Званичник "Гаспорома" најавио је да ће пројектна документација и одлука о финансирању пројекта "Јужни ток" завршена до краја текуће године, а тада ће бити објављена и финална маршрута гасовода.

"Пре тога ће бити израђена пројектна документација и усвојена одлука о финансирању пројекта," казао је Игњатјев, који је додао да ће "градња подводних цеви започети одмах после тога, дакле крајем текуће године".

Игнатјев је, такође, казао како ће један од крупнијих послова НИС-а на којем ће бити запослено 1.600 радника биће реконструкција рафинерије у Панчеву, а као најважнији пројекат који је досад урађен са НИС јесте изградња складишта у Банатском Двору "које ради пуним капацитетом".

"Гаспром" је са 56,15 одсто акција већински власник Нафтне индустрије Србије од 2009. споразумом између две државе, Србије и Руске Федерације.

"Јужни ток" неопходан Европи

Претходно је председник управе "Гаспрома" Алексеј Милер је указао да је изградња гасовода "Јужни ток" неопходна Европи, док ће коначна инвестициона одлука о том пројекту бити донета у новембру ове године, саопштио је "Гаспром".

Милер је, како данас преносе руска гласила, одржао у среду саветовање о реализацији "Јужног тока", на којем је потврђено да је "Гаспром" чврсто одлучан да испуни захтев премијера Русије Владимира Путина за убрзање почетка изградње "Јужног тока" већ у децембру ове године, а не у 2013. године , како је раније било планирано.

Милер је, такође указао да се графикон реализације тог пројекта "строго поштује".

"Прешли смо у стадијум реалне изградње "Јужног тока'. Без преувеличавања могу да кажем да се 'Гаспром' бави тим пројектом 24 часа дневно", рекао је Милер.

Милер је подвукао да је садашња неуобичајено хладна зима која је довела до наглог пораста тражње руског гаса у Европи, "још једна потврда да 'Јужни ток' мора да буде изграђен".

Учешће у пројекту "Јужни ток" потписале су владе Бугарске, Србије, Мађарске, Грчке, Словеније, Хрватске и Аустрије.  "Јужни ток" се реализује ради разгранавања испорука гаса европским потрошачима.

Учесници тог пројекта су руски "Гаспром", с уделом од 50 одсто, италијанска компанија "Ени", с учешћем од 20 одсто и немачка "Винтершал" и француска "ЕдФ" са по 15 одсто удела.

Планирано је да се тај гасовод састоји од четири линије капацитета од по 15,57 милијарди кубних метара гаса годишње.

Увођење прве линије у рад планирано је за децембар 2015. године, док се пуштање пуног капацитета од 63 милијарде кубних метара очекује до 2018. године.

Оријентациона вредност "Јужног тока" достиже 15,5 милијарди евра, од чега је 10 милијарди евра предвиђено за изградњу подморске деонице у Црном мору, а 5,5 милијарди евра за копнену деоницу.