Уредба руши плате

Владина Уредба о повећању коефицијената запосленима у државним органима, у супротности је са фискалним правилима, а државну касу могла би да кошта додатне три милијарде динара, упозорава Фискални савет.

То, међутим, није једини проблем. Нови начин обрачуна зарада у општинама, градовима и Покрајини довео је до драстичних разлика између плата запослених у Републици и на локалу.

Резултат Владине промене коефицијената јесте да би они са највећим платама могли да имају још веће, а они са најнижом стручном спремом, дакле и платом, мање. Тако је распон плата, на пример у Нишу, од 17.000 колико има спремачица до 98.000 колико је плаћен начелник градске управе.

Председник Синдиката градске управе Владимир Мандић каже да су руководиоци у Нишу добили максималне износе, тј. увећање плате до 30 одсто док су најнижим звањима плате смањене и до 5.000 динара.

Половини је мања, а половини већа плата и запослнима у градској управи Новог Сада. И тамо мањи салдо на рачуну углавном онима који су већ примали минималац.

Градоначелник Новог Сада Игор Павличић каже да је дао налог да се максимале вредности по уредби утврде, али да ће и са максимално утврђеним вредностима доста запослених имати мању зараду.

"Оно што у договору са синдикатом разговарамо и размишљамо јесте да синдикат формулише захтеве које треба да упутимо ка Влади Србије и да се уредба у некој мери измени и да се да могућност управи града да сама у некој мери утврди стимулансе или коефицијенте и ову разлику учини подношљивом да они са најмањом платом имају још мање плате", наводи Павличић.

У главном граду нема повећања плата.

Начелница Градске управе Београда Весна Ивић тврди да се плате у градској управи Београда  неће повећавати, али да ће један број људи, око стотинак запослених, примити нешто ниже плате.

Осим што би повећање плата буџет могло да кошта још три милијарде динара, уредба је супротна фискалним правилима, оцењују у Фискалном савету, јер би плате требало да се одређују према кретању инфлације и БДП-а.

"Та уредба санкционишући постојеће стање на терену заправо признаје успостављене диспаритете, разлике између појединих локалних нивоа власти и цент нивоа власти. Тако да ви узимајући затечено стање имате да су плате највеће у Београду - у просеку за 17 одсто више у односу на ниво државе, а плате у градовима шест одсто веће од нивоа државе", каже председник Фискалног савета Павле Петровић.

За исти посао са средњом стручном спремом општински чиновник добиће 23.000 динара, службеник града 2.000 више. Фискални савет упозорава да ће ова уредба додатно продубити разлике.