У Београду као у Бечу

У последње три године од почетка економске кризе, продаја некретнина у Србији бележи драстичан пад. Продаја у Београду пала је 30 одсто, а у неким градовима у Србији и до 50 одсто.

Док су цене некретнина у свету због кризе падале и више од 50 одсто, у Србији, и поред пада продаје, продавци углавном не желе да се одрекну профита. Бележи се пад продаје некретнина и њихових цена у поређењу са стањем 2008. године.

Међутим, и такве цене више су него, на пример, 2007. или пре тога. Иако су цена грађевинског материјала и плате радника далеко испод европских, то не важи и за цену стана на тржишту.

"Ми, иначе, на тржишту некретнина имамо превисоку цену квадрата и ми се ту можемо поредити са градовима као што је Беч, на пример. Ми смо можда у рангу или нешто нижи по цени него што су станови у Бечу. Код нас тржиште некретнина није показало ту еластичност да, ако је стала продаја, онда падне и цена некретнина", каже економски аналитичар Радојка Николић.

Европске цене, ипак, не прати и европски квалитет. Београд је препун зграда са оронулим фасадама попут оне која је пала са зграде Музеја града у Ресавској улици.

Тако се квадрат стана у зградама старим и по 80 година, које деценијама нису окречене, чији су улази неуредни и испуњени мирисом мемљивих подрума, оглашавају и на по 2.000 евра.

"Морам рећи, продавци прецењују своје непокретности и спремни су да чекају. Сви кажу: 'Довољан нам је један купац' и сви чекају тог једног који ће им платити онолико колико њима треба. Нажалост, не колико вреди, него колико треба", каже Александра Кон из Агенције за промет некретнина "Алка".

Нереалне цене, лош квалитет

"Док не буде била јагма за добрим и јефтиним становима, дотле ће моћи да уцењују људи који имају станове који су готови и који нису довољно квалитетни ценама које не одговарају стварном стању", каже Александра Кон.

И квадрат јефтине државне станоградње достигао је 1.200 евра за станове у насељу на месту некадашње касарне на Вождовцу.

"У Београду на тим локацијама није могуће градити станове испод цене које су дате нашим грађанима, уколико се поштују све процедуре. Ми смо избегли да у овом пројекту улазимо у праву дивљу конкуренцију приватном сектору, тако што ће држава бесплатно да додељује сама себи земљиште и да гради", каже министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић.

И у овом тренутку у најповољнијој варијанти, онај ко узме кредит вратиће два или три пута више од позајмљеног износа, а рата за један мањи стан је приближна просечној заради у Србији.

"Проблем у Београду, Новом Саду са становима јесте у чињеници да су цене у односу на плате превисоке. То значи да је, на пример, у Загребу или Љубљани, са просечном платом потребно 10 година радити да би се стекла некретнина од 60 квадрата, а у Србији је за то потребно радити 20 година", каже економиста Мирослав Здравковић.

То, свакако, не важи за оне који квадрат могу да плате више од 3.000 евра у новим зградама на Дедињу или Новом Београду, за које, кажу у агенцијама, купаца има.