Камате остају исте

Ове године не треба очекивати повећање камата на кредите у еврима, швајцарским францима и динарима, поручују банкари. Према проценама, највећи проблем биће раст ненаплативних кредита, и међу предузећима и међу грађанима.

Цена кредита зависи од основних камата и маржи које банке обрачунавају. Док се зарада кроз марже банкари нерадо одричу и обајашњавају их ризицима тржишта, основне камате не зависе од њих.

Током прошле године, еурибор, основна камата на кредите у еврима, порасла је 0,3 одсто, либор, основна камата на кредите у швајцарским францима, двоструко је већа, док је референтна каматна стопа на кредите у динарима смањена за два процента.

Зоран Петровић из Рајфајзен банке каже да очекују да ће камате на швајцарцима и даље бити на ниском нивоу.

"Услед кризе унутар еврозоне, услед релаксирајуће политике Европске централне банке, која је смањила основну каматну стопу, не очекујемо никакве битне промене на еурибору. Очекујемо низак ниво еурибора и у току 2012. године", навео је Петровић.

"Такође у Србији очекујемо, оно што НБС предвиђа, а то је смањење инфлације, што ће довести до смањења каматних стопа у динарима", рекао је Славко Царић из Ерсте банке.

И осигуравајуће куће прате сигнале из еврозоне како због својих улагања, тако и ради нових осигураника, јер Србија, са три одсто животно осигураних становника, има велики потенцијал за развој тог сегмента привреде.

Франц Вајлер из Уника осигурања каже да очекује да ће политичари у Европској унији решити проблем, јер је очигледно да нема алтернативе.

"Уколико се ништа озбиљно не догоди, верујем да Србија има шансе за добар економски раст. Ја сам у том погледу опрезни оптимиста", навео је Вајлер.

Оптимизма ипак нема када је реч о кашњењу у отплати осигуравајућих полиса и кредита. У томе предњаче предузећа, међу којима свако пето касни у отпати кредита. Ни грађани нису у бољој позицији због чега банке уводе репрограме дугова.

Генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић каже да ће банке смишљати неке нове моделите, а тешко је очекивати да ће се побољшати ситуација отплате дуговања. Вероватнија је она друга – лошија опција.

За две године, банке су одузеле 260 станова због немогућности враћања стамбених кредита.