Други удар кризе

После неколико месеци раста производње и убрзаног повећања извоза, почетком 2011. године, ситуација се променила. Због новог удара кризе у свету смањена је тражња за српским производима, у домаћим радњама промет је опао за шестину, а незапосленост је достигла 25 одсто.

У нову 2012. годину улазимо са мање оптимизма. Година већ има епитет кризне, а уз четвртину незапосленог становништва претераним очекивањима нема места ни зарад предизборне кампање.

Председник Србије Борис Тадић је изјавио да ове године неће бити масовног запошљавања и да сви који то тврде обмањују грађане. "Могуће је зауставити процес незапослености страним инвестицијама", сматра Тадић.

У протеклих годину дана у Србију је стигло око две милијарде долара страних инвестиција. Да ли ће се то поновити, зависи пре свега од кризе у земљама Европске уније.

Влада рачуна да ће извоз расти, да поскупљења, у просеку, неће премашити пет одсто, а да ће привреда остварити раст од једног и по процента.

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић сматра да ће 2012. бити изазовна година.

"Два кључна изазова су колика ће бити економска активност и да ли ћемо остварити тих 1,5 одсто привредног раста, и друга ствар шта ће се дешавати на међународном финансијском тржишту по питању способности наше земље да на том, па и на домаћем тржишту, финансира свој јавни дуг", каже Шошкић.

Дуг државе већ је на граници од 45 одсто бруто домаћег производа и износи 14,5 милијарди евра. Влада би, по закону, требало да донесе мере за његово смањење. Међутим, мораће да узима нове позајмице да би покрила минус у буџету.

"Ако гледамо 2011, не следе неке велике невоље у 2012, али 2013. и 2014. су критичне године са аспекта одрживости дуга и спољне ликвидности. Наравно да се може одиграти и неко дубље урушавање производње, али није за очекивати зато што буџет, као најважнија полуга, није толико рестриктиван да се не може одржати стагнација у наредној години, макар кад је у питању унутрашња тражња", сматра економиста Миладин Ковачевић.

У Влади Србије рачунају да ће дуг државе на лето прећи границу од 45 одсто бруто домаћег производа. Тада би требало донети мере за његово смањење или променити фискална правила, а то ће бити посао нове Владе.