Више новца општинама

Буџети локалних самоуправа у 2012. години биће око 20 одсто већи него прошле године. Томе је умногоме допринео измењени Закон о финансирању локалних самоуправа на основу којег су већи трансфери солидарности најсиромашнијим општинама и двоструко већи приходи од пореза на зараде који остају у локалној каси.

Иако је то локалним самоуправама добродошло за завршетак инфрастуктурних објеката и социјална давања, економисти сматрају да је због њега републички буџет затегнутији и да је дефицит већи за 40 милијарди динара.

Градовима Србије, осим Београду, из централног буџета биће пребачено више од 33 милијарде динара. Највише пара добиће Лесковац (881 милион динара) и Нови Сад (818 милиона), а најмање Сремски Карловци (33 милиона) и Лапово (42 милиона).

Ниш ће, на пример, ове године, због уласка у прву групу развијености, добити дупло мање пара из републичке касе него 2011. Стране инвестиције Нишлијама су, такође, донеле више пара у буџет и око 2.500 нових радних места.

"Такав тренд се очекује и у 2012. Са друге стране, тај приход од пореза на зараде људи који раде у Нишу остаје градовима и општинама у већем износу, што је разлог за оптимизам", каже градоначелник Ниша Милош Симоновић.

Најсиромашнијим општинама држава ће преко трансфера солидарности помоћи са око пет милијарди динара. Поједине ће имати и до 20 одсто већи буџет, па ће први пут бити у могућности да уложе у инфраструктуру: путеве, водовод, канализацију, изградњу нових школа.

"Ми смо предвидели око 233 милиона за наредну годину, јер смо узели да је у прва два месеца примене новог закона у буџету враћено у просеку око 20 милиона од пореза на зараде", каже начелник за финансије општине Бујановац Бобан Павловић.

Пуније касе у локалу, већи буџетски дефицит

Ипак, и поред задовољства, због додатних средстава, у локалним самоуправама имају и замерке.

"Оно што је из перспективе локалне самоуправе највећи недостатак буџетског процеса за 2012. јесте његова непредвидивост, са друге стране је недостатак комуникације између локалних самоуправа и Министарства финансија", каже Драган Спирић из Сталне конференције градова и општина.

Закон о локалној самоуправи, и пре усвајања, оштро су критиковале неке опозиционе странке, али и Фискални савет. Највећа замерка је, ипак, да је он проузроковао повећање дефицита државног буџета и да ће предстојећа криза тај проблем пооштрити.

"Постоји оправдана бојазан да ће већ значајно већи приходи у локалу довести до нерационалног трошења. Значи сада, у односу на прошлу годину, знатно већи износи су предвиђени за субвенције, на робе и услуге и на капиталне расходе", каже Павле Петровић, председник Фискалног савета.

Петровић напомиње да су капитални расходи оправдани, али сумња да ће све моћи да се изврши.

Фискални савет предлаже да локалне самоуправе искористе додатна средства и плате све дугове, и апелује на државне органе да пооштре контролу трошења новца по општинама како би се републички дефицит одржао на планираних 140 милијарди динара.