Струка и вештина на цени

На списку Националне службе за запошљавање је око 170.000 имена мање него почетком 2011. године. Ипак, посао и даље чека 735.000 грађана. Нове стручњаке најчешће су запошљавала мала предузећа, а очекује се да ће тако бити и у наредном периоду.

Послодавци наводе да су тренутне потребе привреде за радном снагом мале и тек су четвртина потреба од пре три године. 

Служба запошљавања је у протеклих 11 месеци кроз "Прву шансу", обуку, сајмове и јавне радове, помогла да се запосли око 50.000 људи. Међу најтраженијим занимањима су машински инжењери, фармацеути, лекари, урбанисти, архитекте.

Архитекта ентеријера Јелена Ђокић каже да је по завршетку факултета веома брзо нашла посао у струци, у области архитектуре.

"Веома кратко сам била на бироу, а што се тиче мојих колега са факултета такође нису имали никакав проблем да нађу посао", истиче Јелена Ђокић.

Послодавци су најчешће били из приватног сектора, а очекује се да ће фирме које имају између 10 и 50 радника, и убудуће најчешће запошљавати нов кадар.

Срђан Андријанић из Националне службе за запошљавање каже да се очекује да ће се у наредном периоду најлакше запошљавати стручњаци који се баве информационим технологијама, инжењери грађевинарства са одговарајућим лиценцама, они који заврше електронику, електротехнику, фармацеути и лекари одговарајућих специјализација.

Међу траженим занимањима су и она са нижим степеном стручног образовања, па су тако на цени кувари и пица мајстори, заваривачи, трговци, кранисти, руковаоци грађевинском механизацијом.

Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије каже да постоје генерално два правца. Траже се људи који имају искуство и који су искусни стручњаци, али и они који су вешти у неком занату.

"Изузетно су тражени металостругари и одређене врсте заваривача у Америци, мада, нажалост, због кризе се дешава да један део тих запослених ради негде на црно, па можда није у врху званичних листа", каже Рајић. 

У 2011. години, Национална служба за запошљавање стимулисала је запошљавање у неразвијеним крајевима одобравањем субвенција од 300.000 до 400.000 динара по радном месту. На тај начин посао је добило неколико хиљада људи.