Времеплов (5.7.2010)

Књижевник, књижевни критичар, публициста и преводилац Аугустин - Тин Ујевић рођен је на данашњи дан 1891. године. Филозофски факултет је завршио у Загребу, а затим је боравио у Паризу, Београду, Сарајеву и Сплиту, да би се 1940. коначно настанио у Загребу. Његова прва самостална књига песама "Лелек себра" представља новину у југословенској поезији, доносећи чудесну, потресну драму пораженог човека. Уследиле су књига песама "Колајна" и дела из области поетске прозе. Његови есеји су зналачка филозофска и естетичка осветљавања поетских структура и судбина великих песника Гетеа, Бодлера и Рембоа. Остао је упамћен као велики боем, означавајући боемију модерног времена као "њен дефетизам према животу, према његовим ограничењима и спором темпу остварења, феномен декаденце у епохи империјализма".

Највећа тенковска битка у историји ратовања и једна од најзначајнијих победа савезника у Другом светком рату, Битка код Курска, почела је 5. јула 1943. године. Намера немачких снага била је разбијање средишњег дела Источног фронта, после чега је паланиран напад на Москву. Циљ немачке офанзиве, под тајним називом "Цитадела", био је обухватити совјетску престоницу и нанети одлучујући ударац Црвеној армији. У бици је учествовало 50 дивизија Вермахта, укупне јачине око 900.000 војника, 2.700 тенкова и самоходних и јуришних топова, 10.000 артиљеријских и минобацачких цеви, уз подршку око 2.000 авиона. Снаге Црвене армије бројале су 12 армија. Совјети су имали извесну бројчану предност у људству и наоружању - 20.000 топова и минобацача, 920 ракетних бацача "каћуша", 3.600 тенкова, и подршку 2.400 авиона. Најжешће борбе вођене су око села Прохоровка. Упркос већим губицима, совјетске снаге су извеле успешан противнапад и до 23. августа Немци су били поражени. Њихови губици износили су преко пола милиона погинулих, рањених и заробљених. Стварни совјетски губици обелодањени су тек 1991. Тада је саопштено да су совјети имали око 800.000 погинулих, рањених и несталих. Победом у Курској бици, иницијатива на Источном фронту прешла је на страну Црвене армије.

1811.- Венецуела постала прва јужноамеричка држава која је прогласила  независност од Шпаније

1832.- Појавио се први плакат у Београду

1857.- Рођена Клара Цеткин, немачки револуционар, писац и публициста, оснивач међународног женског радничког покрета (Видерау, 05. 07. 1857 - Архангелск, 20. 06. 1933)

1887.- Рођен Коста Тодоровић, професор Медицинског факултета у Београду, председник Српског лекарског друштва, академик (Београд, 05. 07. 1887 - Београд, 19. 09. 1975)

1889.- Умро Јаков Игњатовић, књижевник и адвокат, академик (Сентандреја, 08. 12. 1822 - Нови Сад, 05. 07. 1889)

1901.- Рођен Сергеј Владимирович Обрасцов, руски позоришни глумац и редитељ, оснивач позоришта лутака (Москва, 05. 07. 1901 - Москва, 10. 05. 1992)

1911.- Рођен Жорж Помпиду, француски политчар и државник, премијер и председник Француске (Оверњ, 05. 07. 1911 - Париз, 02. 04. 1974)

1928.- Рођен Стеван Раичковић, књижевник, академик (Нересница, 05. 07. 1928 - Београд, 06. 05. 2007)

1929.- Рођен др Јован Рашковић, психијатар, оснивач и први председник Српске демократске странке у Хрватској, академик (Книн, 05. 07. 1929 - Београд, 28. 07. 1992)

1941.- Основан концентрациони логор на Бањици

1954.- Елвис Присли снимио прву песму

1983.- Умро Радосав Бошковић, слависта, професор Београдског универзитета (Орја Лука, 1907 - Београд, 05. 07. 1983)

1990.- Скупштина СР Србије усвојила Закон о престанку рада Скупштине и Извршног већа Косова због њиховог сецесионистичког деловања

1999.- Умро Отац Митрофан, епитрон манастира Хиландар (Ратари, 1923 - Каков, 05. 07. 1999)

2003.- Умро Мило Мирановић, позоришни, филмски и ТВ глумац (Кокоти, 23. 03. 1942 - Београд, 05. 07. 2003)

2007.- Умро Режин Креспен, француска оперска певачица, сопран и мецосопран (Марсеј, 23. 02. 1927 - Париз, 05. 07. 2007)

2007.- Умро Џорџ Мели, британски џез-певач (Ливерпул, 17. 08. 1926 - Лондон, 05. 07. 2007)