ММР вакцину примило 88 одсто двогодишњака – да ли је то довољно за колективни имунитет

Око 17.000 деце сваке године треба да буде вакцинисано ММР вакцином. Према последњем податку, из 2023. године, вакцинисано их је 88 одсто. То није довољно за колективни имунитет. Последњих дванаест година само једном је у Београду постигнут колективни имунитет, 2018. Тада је вакцинисано 98 одсто деце, a oд тада је бројка у паду.

"У једној генерацији 95 одсто деце која треба да се вакцинишу, ако буду вакцинисана, ми стварамо такозвани колективни имунитет, односно бедем, да вирус који је један од најзаразнијих вируса када уђе у такав колектив где је 95 одсто особа вакцинисано не може да нађе пут, односно, јако тешко нађе пут до оних особа које немају имунитет, а то су на пример деца која из оправданих разлога нису могла да буду вакцинисана јер су болесна или имају неко обољење које им знатно снижава имунитет", наводи еписемиолог Градског завода за јавно здравље Ивана Беговић.

Стручњаци кажу да је више вакцинисаних у руралним него у урбаним срединама. Када гледамо кроз статистичке податке из београдских домова здравља 2023. више од 95 одсто вакцинисаних на Врачару, Новом Београду, Чукарици, у Сурчину, Обреновцу и Сопоту. У Дому здравља Земун 83 одсто. Кажу да је најбитније да родитељи верују педијатру.

"Недоумице су углавном везане за неки настанак нежељених ефектеа, неког непроговарања на време, непроходавања, да ли ће сама вакцина направити неке аутоимуна обољења, неке додатне тегобе које се онда врло лако у разговору са педијатром  просто елиминишу", истиче педијатар из Дома здравља Земун Биљана Радичевић.

Новчане казне за родитеље невакцинисане деце

Према закону о заштити становништва од заразних болести, вакцинација је у Србији обавезна. Држава је увела и контролне механизме. Невакцинисана деца не би смела да буду уписана у школу. За родитеље који не одведу деца на вакцинацију предвиђене су новчане казне од 50 до 150 хиљада динара. И казне се изричу. Додуше, ретко, за три године, три у Београду и једна у Крагујевцу.

"Важно је да тај механизам на неки начин функционише, да су то ретки случајеви који се дешавају. Значи да те контролне мере ипак доносе неки резултат. С друге стране, циљ тих контролних мера није кажњавање родитеља, већ да родитељи дођу на један други ниво дискусије са здраственим радницима, здравственим системо и промене своје мишљење. Не ради се овде о мишљену родитеља, овде се ради првенствено о праву детета", наглашава консултант у Уједињеним нацијама за вакцинацију и имунизацију Драгослав Поповић.