Дан након седнице СБ УН о ситуацији на КиМ, Сурлић: Реалан извештај о системској дискриминацији Срба

На јучерашњој седници Савета безбедности Уједињених нација послате су поруке да је ситуација на КиМ алармантна, као и о системској дискриминацији српске заједнице у јужној покрајини, оценио је за РТС Стефан Сурлић са Факултета политичких наука. Истиче да престављени извештај показује да Приштина доноси одлуке са намером да отежа живот Срба.

Срби на КиМ нису постали само грађани другог реда, већ и жртве прогона, поручио је шеф дипломатије Марко Ђурић, након седнице СБ УН о ситуацији у јужној покрајини Србије.

Шефица Унмика Каролин Зијаде навела је низ ситуација огрешења о људска права према Србима на КиМ.

Стефан Сурлић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да извештај Зијаде веома реалан, те да су послате јасне поруке да је ситуација алармантна, као и да је реч о системској дискриминацији српске заједнице на КиМ – од забране динара и протока српске робе до неоснованог хапшења и тортура.

"Извештај који се односи на период од марта до данас, говори о континуираној и системској дискриминацији. То нису изоловани инциденти, а одлуке које доноси Приштина су са намером да се отежа живот Срба на КиМ. Важно је што је то истакнуто на СБ УН", указује Сурлић.

Бањска као алиби

Сурлић напомиње и да су Унмику "везане руке", као и да су западне земље и сталне чланице Савета безбедности истакле да, упркос ситуацији на КиМ, треба да буде угашен, те да је превазиђена институција јер је настала на Резолуцији 1244.

"То је све већ познато, али говорити то у тренутку када приштинске институције нису вољне и способне да заштите основна права Срба на КиМ, превазилази пристрасност. Као алиби се, међутим, спомиње Бањска, за све приштинске мере“, указује Сурлић.

Колика је снага Унмика

Према његовим речима, гашење Унмика не би била добра вест за Србе на КиМ, иако су његова овлашћења "угашена" и понаша се као врста цивилног сектора који жели да се бави темама које "не боду" очи Приштини.

"Једина снага Унмика је алармирање међународне јавности о тешком положају Срба на КиМ", каже Сурлић.

Сматра да неће бити озбиљније међународне реакције, те да ће се све завршити на порукама које су послате на седници СБ УН, што ће за последицу имати исељавање Срба са КиМ.

"Тек у другој половини следеће године можемо да очекујемо конкретније резултате, те да ће избори парламентарни, па локални довести до промене ситуације на терену и да ће Срби учествовати на северу у октобру на изборима. То ће можда значити повратак у институције", оцењује Сурлић.

Стефан Сурлић закључује да без чврсте политике условљавања, Приштина неће прихватити никакав притисак.