Опроштај од Богдана Богдановића

У Скупштини Београда данас је одржана комеморација поводом смрти некадашњег градоначелника Београда, архитекте и професора Богдана Богдановића (1922-2010).

Богдан Богдановић, као и сваки велики човек, оставио је за собом своја дела, али и бројне студенте, сараднике и поштоваоце који ће га памтити као врсног интелектуалца, архитекту и професора, рекао је на комеморацији градоначелник Београда Драган Ђилас.

Према његовим речима, Богдановић је био загледан у будућност, односно у неки нови Београд, маштајући да, у времену када се демократија тек зачињала, у времену несташице и незадовољства, од њега створи једну од будућих европских престоница.

Богдановић је био градоначелник Београда од 1982. до 1986. Почетком деведесетих година због антимилошевићевског ангажмана истеран је из свог атељеа и алтернативне школе у Малом Поповићу. Родни град је напустио 1993. године и последње две деценије живота провео у Бечу.

Декан Архитектонског факултета, професор Владимир Мако рекао је да је Богдан Богдановић као професор развијао специфичан облик наставе и приступа студентима, који су на његова предавања ишли зато што су желели, а не зато што су морали.

Од 1970. Богдановић је био и декан Архитектонског факултета, али је две године касније био приморан да поднесе оставку на ту функцију, јер његов покушај да реформише и модернизује архитектонску наставу није био прихваћен.

Богдановић је аутор бројних споменика посвећених жртвама Другог светског рата, међу којима су споменици у Мостару, Прилепу, Белој Цркви и Јасеновцу.

Подсећајући на неке од Богдановићевих најзначајнијих остварења, његов дугогодишњи сарадник, професор Димитрије Младеновић, истакао је да је тај архитекта имао "изванредан осећај за старе технике и занате", а да је "камен познавао као своју душу".

Његово прво остварено дело је "Споменик јеврејским жртвама фашизма", а прва објављена књига "Мали урбанизам". Збирка његових интервјуа од 1983. до 1993. објављена је у књизи "Глиб и крв".

Два пута је награђиван Октобарском наградом града Београда, први пут за Спомен-гробље жртавама фашизма у Сремској Митровици 1961., а други пут 1966. за Споменик у Јасеновцу. Добитник је и Хердерове награде.

Богдан Богдановић је рођен 1922. године у Београду. Дипломирао је архитектуру на београдском Техничком факултету.

У Народноослободилачкој војсци Југославије 1944. је рањен, демобилисан је у чину поручника и одликован Орденом за храброст.  У периоду од 1964. до 1968. био је председник Савеза архитеката Југославије.

Био је члан САНУ, али је оставку на чланство дао 1981. Шест година касније постао је један од оснивача и чланова Међународне академије архитектуре. Био је члан Баварске академије лепих уметности.

Златни орден града Беча за посебне заслуге додељен му је 12. марта 2003. Преминуо је 18. јуна у Бечу, у 87. години, од последица срчаног удара.