Времеплов (24.6.2010)

Године 1633. пред судом Инквизиције осуђен Галилео Галилеј, италијански  физичар, астроном и математичар. Италијански физичар, астроном и математичар, Галилео Галилеј био је професор у Пизи и Падови. Открио је изохроност осцилације клатна, формулисао законе слободног пада тела под дејством силе теже, кретања по косој равни, увео појам убрзања и инерције, што је било од изванредног значаја за каснији развој механике. Године 1609. конструисао је астрономски дурбин, који је демонстрирао на звонику цркве Св. Марка у Венецији. Следила су затим открића: Кумове сламе, површине Месеца и Венере, Јупитерових сателита, пега на Сунцу... Повод за Галилејево извођење пред Инквизицију била је књига "Разговор о систему света", у којој је разрадио Коперников хелиоцентрични астрономски систем, по коме центар васионе није Земља, већ Сунце око кога се окрећу сва небеска тела, па и Земља. Доказао је неодрживост Птолмејевог геоцентричног система. Ова теорија је умањила значај не само Земље, већ и хришћанске науке, цркве, папе, а то је за то време била јерес и смртни грех. Измучен у тамници, да би избегао смрт на ломачи, Галилеј се јавно одрекао своје концепције и изјавио да Земља стоји. Остала је легенда да је после тих изговорених речи, прошапутао за себе: "Ипак се окреће".

На данашњи дан 1894. умрла је Вилхелмина-Мина Караџић-Вукомановић, сликарка и  књижевница, кћер Вука Караџића. Основно образовање Мина Караџић је стекла  уз оца, показујући од раног детињства интересовање за сликарство. Два су стилска раздобља у њеном стваралаштву: бидермајерско и рано романтичарско. Сачувано је педесетак њених радова, претежно уљаних портрета, од којих се већина чува у Народном музеју у Београду. Осим превода српских народних приповедака и пословица, објављених 1854. године у Берлину, с предговором Јакоба Грима, Мина је штампала и своје успомене на Бранка Радичевића и оставила забелешке са пута по Србији, 1850. године. Бринула је о очевој заоставштини и радила на издавању његових дела што је од изузетног значаја за проучавање Вуковог укупног доприноса српској књижевности.

- Свети апостоли Вартоломеј и Варнава

1519 - Умрла Лукреција Борџија, италијанска војвоткиња, мецена уметника и научника (Рим,18. 04. 1480 - Ферара, 24. 06. 1519)

1788. - Рођен Силвио Пелико, италијански књижевник (Салуцо, 24. 06. 1788 - Турин, 31. 01. 1854)

1798. - Погубљен Рига од Фере (Ригас Константинос), грчки патриота, књижевник и преводилац (Велестина, стари град Фера,     1757 - Београд, 24. 06. 1798)

1822. - Формирана прва београдска општинска управа (обшчество)

1859. - Битка код Солферина између Аустријанаца и удружене војске Француске и Сардиније, након које је зачета идеја  о оснивању Међународног црвеног крста

1911. - Рођен Хуан Мануел Фанђо, аргентински аутомобилиста, светски  шампион "Формуле 1" (Балкарка, 24. 06. 1911 - Буенос Аирес, 17. 07. 1995)

1912. - Озваничено чланство Србије у Међународном олимпијском  комитету - на Олимпијским играма у Стокхолму учествовала прва српска олимпијска екипа, атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић

1923. - Основана Задруга за саобраћај и промет странаца - претеча компаније "Путник"

1930. - Рођен Клод Шаброл, француски редитељ, сценариста и продуцент (Париз, 24. 06. 1930)

1932. - Рођен Првољуб Пејатовић, књижевник, новинар и уредник "Борбе" и ТВ Београд (Скопље, 24. 06. 1932 - Београд, 01. 11. 2005)

1940. - Успостављени дипломатски односи између Краљевине Југославије и Совјетског Савеза

1947. - Први пут објављено саопштење да је виђен летећи тањир (НЛО), у Дејтону, САД

1986. - Умро Мирослав Мика - Антић, књижевник, новинар, сликар и  филмски режисер (Мокрин, 14. 03. 1932 - Нови Сад, 24. 06. 1986)

1987. - Рођен Лионел Меси, аргентински фудбалер, репрезентативац, најбољи фудбалер света (Росарио, 24. 06. 1987)

1998. - Умро Ђорђе Цанић, архитекта и сликар, директор Народног музеја у Нишу (Ниш,      1943 - Ниш, 24. 06. 1998)

2001. - Умро Ђорђе Мартиновић, новинар и уредник "Вечерњих новости" (Цетиње,     1931 - Београд, 24. 06. 2001)

2002. - Умро Пјер Вернер, политичар и државник, премијер Луксембурга,  идејни творац Европске монетарне уније ( Сент Андре, 29. 12. 1913 - Луксембург, 24. 06. 2002)

2004. - Папа Јован Павле Други и Васељенски патријарх Вартоломеј Први почели дијалог подељених хришћанских цркава

2005. - Умрла Милена Милорадовић, музички уредник Радио Београда (Зајечар, 09. 04. 1949 - Београд, 24. 06. 2005)

2008. - Умро Војин Оцокољић (Тома Брут), дипломата и писац научне фантастик (Београд,             - Београд, 24. 06. 2008)

2008. - Умро Лука Јежина, филолог, спортски новинар ТВ Београд (Шибеник,             - Београд, 24. 06. 2008)

2008. - Умро проф.др Славиша Прешић, шеф  Катедре за алгебру и математичку логику Природно-математичког факултета у Београду (Крагујевац, 25. 03. 1933 - Београд, 24. 06. 2008)

2008. - Умро Василије-Васа  Стојковић, правник, кошаркаш "Црвене звезде", репрезентативац, спортски  радник, новинар и  публициста (Београд, 08. 01. 1923 -  Београд, 24. 06. 2008)

2008. - Умро Јозеф Шајна, пољски сликар, сценариста, режисер, педагог и теоретичар уметности (Решов, 13. 03. 1922 - Варшава,  24. 06. 2008)

2009. - Умрла Олга Оља Ивањицки, сликар, једна од оснивача групе "Медиала" (Панчево, 10. 05. 1931- Београд, 24. 06. 2009)

 2009. - Умро прим. Александар Миленковић, анестезиолог, начелник Службе за анестезију и интезивну терапију Института за заштиту мајке и детета "Др Вукан Чупић" ( 1939 - Београд, 24. 06. 2009)

2009. - Умро др Бориша Караџић, мајстор ФИДЕ, члан Извршног одбора Шаховског савеза Црне Горе (Петњица,   1934 - Суботица, 24. 06. 2009)