Девет зграда за просечну плату – зашто је све мање професионалних управника

Будући професионални управници ових дана полажу испите. Мирјана Ковачевић из Привредне коморе Србије каже да је 70 кандидата полагало усмени део испита, након што су претходно положили писмени тест.

"Четрдесет испитних питања, 70 одсто тачних одговора води даље ка усменом испиту и то је заправо један од услова да неко постане професионални управник", навела је Ковачевићева.

Како изгледа обука

Објаснила је да обука траје 50 школских часова, али да није обавезна, иако је препорука да кандидати прођу кроз њу како би се упознали са законским прописима и изменама које се односе на становање и одржавање зграда.

"Кроз обуку се добијају информације о релевантном законодавном оквиру, свим прописима који се мењају. Неко ко не жели на обуку, мора сам да се упозна са садржином свих тих измена и промена и да онда изађе на испит и покаже своје знање", додаје Ковачевићева.

Навела је да се обука плаћа, а да цена није мењана од 2017. године када су и одржане прве обуке.

Према њеним речима, обука обухвата правни, финансијски и технички део и безбедност зграде, као и комуникацију са станарима.

"Комуникација је веома важна, тако да наши кандидати пролазе и ту тему у оквиру обуке, а касније полажу испит", истакла је Ковачевићева.

Колико зграда може да води један управник

Говорећи о раду професионалних управника, навела је да не постоји ограничење колико зграда један управник може да води, већ да то зависи од његових могућности и организације посла.

"Професионални управник, уколико ради самостално, основао је предузетничку радњу или је основао привредно друштво са ограниченом одговорношћу, зависи за који се облик определио, онда ће се пријавити за онолико зграда колико му је неопходно да покрије све своје трошкове које има. Мора наравно себи да обезбеди зараду којој тежи, а мора и да обезбеди адекватан приход да покрије све неопходне порезе, односно све трошкове које пословањем има", објаснила је Ковачевићева.

Међутим, уколико управник ради за организатора професионалног управљања, онда добија одговарајућу надокнаду.

Зашто је мање интересовање

Подсетила је да су приликом увођења професије очекивања била велика, јер се процењује да у Србији има око 50.000 стамбених заједница.

"Очекивали смо да макар пола ангажује професионалног управника", рекла је Ковачевићева и додала да је првих година више од 400 кандидата годишње пролазило обуку и полагало испит.

Како је навела, интересовање је почело да опада 2022. и 2023. године, када је постало видљиво да већина зграда ипак бира управнике из редова станара.

"Око 60 посто зграда ангажује управнике из својих редова, а 40 посто из редова професионалних управника", навела је Ковачевићева.

Као један од разлога мањег интересовања и даље види неповерење дела станара.

"Мислим да је разлог можда још увек то неко недовољно поверење у рад професионалних управника. Било је оних који су можда направили неке грешке у раду", оценила је Ковачевићева.

Обавезан транспарентан рад уз сагласност станара

Навела је да професионални управници морају транспарентно да раде и да ниједну важну одлуку не могу да донесу без сагласности скупштине станара.

"Некада је долазило и долази до неких грешака у комуникацији која онда резултира незадовољством стамбене заједнице", рекла је Ковачевићева.

Ипак, истиче да велики број професионалних управника успешно организује рад зграда и уводи дигиталне сервисе за комуникацију са станарима.

"Има оних који су се заиста сјајно организовали, који су и дигитализовали свој рад, организују и преко Вајбера разне врсте услуга за зграде којима управљају", напоменула је Ковачевићева.

Професионални управници доступни 24 часа

Према подацима Привредне коморе Србије, тренутно је активно више од хиљаду професионалних управника, а њихов списак доступан је у регистру Коморе.

Ковачевићева је указала и да је посао веома захтеван, јер су управници, по закону, доступни станарима 24 часа дневно.

"Никада не знају када може да се догоди неки квар, а професионални управник је задужен и за одржавање зграде", рекла је Ковачевићева.

Колико кошта професионални управник

Додала је да накнаде које станари плаћају управницима нису високе и да се крећу од 400 до 700 динара по стану.

"Ако би професионални управник имао зараду од око 70.000 динара, њему треба осам до девет зграда да их води. Треба му доста да ради да би зарадио", истакла је Ковачевићева.

Ипак, напомиње да професионални управници треба да добију мало више подршке.

"Целокупни систем подршке њима треба да функционише боље. Они треба да комуницирају боље и са локалном самоуправом и са свим другим органима, инспекцијама, да се правовремено и брзо реагује на њихове апеле, а са друге стране и ми као чланови стамбених заједница треба да се боље информишемо о томе шта су и наша права и обавезе и да у складу с тим имамо разумевања за професионалне управнике и да им помогнемо", закључила је Ковачевићева.