Кроз Србију од 2015. прошло милион и по миграната – како смо се показали као домаћини

Начин на који прихватамо избеглице доста говори о нама, чуло се на првој од три планиране међународне конференције. Од почетка европске мигрантске кризе 2015. кроз Србију је прошло бар милион и по људи из више од 120 земаља. Ипак, захтева за азил годишње буде до 400, а позитивних решења десетак.

"Пут до права на азил и пуне интеграције је двосмерни процес. Зависи од нас као друштва, а са друге стране зависи од самог лица колико жели да се интегрише у друштво. Оно што је важно да ми на том путу омогућавамо бесплатне часове српског језика. Тражиоци азила после шест месеци, то је измена Закона о запошљавању странаца омогућила, да могу да имају приступ тржишту рада", каже Наташа Станисављевић из Комесаријата за избеглице и миграције.

За већину избеглица Србија само успутна станица

Да могу лакше да путују омогућило им је издавање пасоша од 2024. године, који на захтев могу да добију сви са признатим правом на азил.

Међутим, за већину избеглица Србија је само успутна станица, не и крајња дестинација. Бољи живот чешће траже у земљама ЕУ или у Швајцарској, која је један од партнера Србије у пројекту јачања система азила.

"Швајцарска верује да интеграција није само одговорност, већ и дугорочна инвестиција. Широм света милиони избеглица траже своје место и тај потенцијал је огроман. Изазов пред нама није само да им пружимо дом и уточиште, већ да створимо услове у којима могу у потпуности да учестују у економском и друштвеном животу", истиче Ричард Коли, директор Канцеларије за сарадњу, Амбасада Швајцарске конфедерације.

Шта са избеглицама које се роде у Србији

На том путу посебно им је важна правна подршка коју им пружа и Центар ИДЕАС. Недавно су им се за помоћ обратиле избеглице које су добиле принову у Србији.

"Деца која се роде у Србији, без обзира на то да ли су родитељи тражиоци азила или избеглице, исто имају право и обавезу уписа у матичне књиге. Тако да је то био један изазов на нивоу матичне службе у Београду и то се јако добро решило", поручује Марко Милановић, директор Центра за истраживање и развој друштва ИДЕАС.

Изазова на путу од пријема до интеграције и даље је много, а основни дуготрајан процес признавања права на азил. Ипак, оних којима је потреба заштита тренутно је мање. У 2025. евидентирано је 9.500 миграната, упола мање него претходне године. Највише људи долази из Авганистана, Египта, Турске, Марока и Сирије. Нова криза због сукоба на Блиском истоку тренутно се не очекује, али се ситуација помно прати.