Србија поносна на војно школство

Војна академија обележила је вечерас свој дан - 18. март и 160 година постојања, које симболизује жељу српског народа да има своје војно школство као стратешку компоненту у процесу стварања и образовања официра. 

У Југословенском драмском позоришту свечаној академији присуствовали су председник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић, министар одбране Драган Шутановац, начелник Генералштаба Војске Србије генерал потпуковник Милоје Милетић, патријарх Иринеј и бројне истакнуте друштвене и јавне личности.

Поводом јубилеја, Шутановац је рекао да је Србија већ постала лидер у региону у области војног школства и најавио да ће реформа тог сектора и даље бити приоритет у раду Министарства.

Према његовим речима, Војна академија, осим будућих официра из Србије, већ школује кадете из БиХ, Црне Горе, Македоније, Алжира и Турске, што сведочи о угледу који та институција има у региону.

Шутановац је подсетио да је Војска Србије једна од државних институција која ужива највеће поверење грађана, што потврђује и интересовање за војни позив, школовање у Војној гимназији али и на Војној академији за коју је на почетку школске године конкурисало четири пута више кандидата него што је било места.

Формирање Универзитета одбране 

Министар одбране је додао да ће наредни циљ бити формирање Универзитета одбране, чиме ће тај систем бити заокружен.

Поводом јубилеја, министар је захвалио свим бившим и садашњим професорима Војне академије, а свим кадетима и кадеткињама те установе пожелео да своја знања стичу и проверавају искључиво у миру и на полигонима.

Војна академија, као једнa од најстаријих образовних установа у Србији, захваљујући непрестаним реформама и прилагођавањем студијских програма, данас задовољава највише светске стандарде у образовању официрског кора. Акредитованим студијским програмима стоји равноправно са свим признатим факлутетима у земљи и иностранству.

"Академија тражи доста одрицања. Међутим, када погледате циљ, оно што желите, морате бити спремни да бисте остварили што сте зацртали. Оно што ми је пружила Академија је што сам стекао другове који су ми као браћа", истиче кадет Марко Илић, студент треће године ВА на Смеру за инжењерство и телекомуникације.

"Бирала сам модул где се више тражи учење него доказивање у физичкој снази. Мислим да ми доста добро иде", наводи Мирјана Боровина, студенткиња треће године на Смеру војнохемијско инжењерство.

Уз квалитетни наставнички кадар са богатим искуством и капацитетима за обављање образовног процеса у кабинетима и на терену, Војна академија има тенденцију да прерасте у регионални центар за школовање војних кадрова.

Признања докторима и магистрима Војне академије

Начелник Војне академије, бригадни генерал Младен Вуруна уручио је признања докторима и магистрима који су дисертације и магистарске радове одбранили између обележавања две годишњице.

Вуруна је, честитајући празник припадницима највеће војно-образовне установе у земљи, нагласио да је традиција војног школства дуга 160 година "реткост и у светским оквирима".

По његовим речима, Војна академија је прерасла у институцију са капацитетима и ресурсима за врхунску наставу, која гарантује најбоље обучавање кадета, будућих официра, за све три мисије Војске Србије - одбрану земље, помоћ цивилима и учешће у мировним операцијама.

Вуруна је навео и да у наредном периоду следи завршетак и учвршћивање процеса реформе, истичући да су "сви задаци који су пред нама у функцији најважнијег - професионализације Војске Србије".

Он је међу будућим циљевима издвојио и реорганизацију Школе националне одбране и формирање Универзитета одбране, објављено је на интернет страници Министарства одбране.

Начелник Војне академије уручио је признања шесторици доктора наука и осморици магистара који су дисертације и радове одбранили у протеклом периоду.

Артиљеријска школа

Први корак у сложеном процесу стварања официрског кадра начинио је 1833. године кнез Милош Обреновић, када је на школовање у Русију послао тридесет, од сваког рода по десет, младих Срба да се "изуче за официре".

Четири године касније, крајем 1837. године, одлучено је да се у Србији отвори трогодишња школа у коју су примљена 32 младића. Оснивањем Тополивнице, 1848. године, све се више потенцирао значај образованог војничког кадра и неопходност поновног оснивања школе за официре.

Кнез Александар Карађорђевић је 6. марта 1850. године (по старом, а 18. марта по новом календару) одобрио "Пројекат устројенија Артиљеријске школе". Тај акт представља утемељење војног школства код нас и зато је у Војсци Србије 18. март усвојен као Дан Војне академије.

За пријем у школској 2010/11. години заинтересовани могу конкурисати на следеће студијске програме: менаџмент у одбрани, војномашинско инжењерство, војноелектронско инжењерство, војнохемијско инжењерство, војно ваздухопловство и логистика одбране.

Војна академија ће у новој школској години уписати 240 девојака и младића.

По успешном завршетку академије, нове официре чека запослење у јединицама Војске Србије, а стручно усавршавање моћи ће да наставе на мастер студијама Војне академије или на другим факултетима у земљи и иностранству.

Диплома Војне академије призната је на свим факултетима у Србији и у иностранству, пошто су студијски програми у потпуности прилагођени Болоњској декларацији.