Избор Савета РЕМ-а под лупом јавности – како обезбедити независност и транспарентност процеса

Процес избора чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) поново је у фокусу јавности, са наглашеном потребом за осигурањем независности и транспарентности. Александар Гајовић, новинар и бивши државни секретар у Министарству информисања, истиче да је процес прописан законом, али да постоји озбиљна забринутост због независности кандидата. Са друге стране, Слободан Цвејић, бивши члан Савета РЕМ-а, указује на континуирану појаву неправилности, посебно у вези са неовлашћеним предлагачима који не испуњавају критеријуме. Саговорници се слажу да је кључно осигурати транспарентност и поштовати законски оквир како би се повратила веродостојност процеса.

Одбор за културу и информисање Скупштине Србије сутра би требало да разматра предлоге кандидата за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије.

За избор девет чланова Савета РЕМ-а 177 организација послало је имена 45 кандидата. О финалном списку кандидата, према очекивањима председнице Скупштине Србије Ане Брнабић, требало би да се расправља током седнице коју ће парламент одржати у јулу.

Избор нових чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) у Србији изазива значајне дискусије у јавности. Како је у разговору за РТС објаснио бивши државни секретар у Министарству информисања и новинар Александар Гајовић, процес је јасан, али постоје озбиљни изазови који се тичу независности кандидата.

Према његовим речима, поступак избора чланова Савета РЕМ-а почиње расписивањем јавног позива, а не конкурса, како се често неправилно наводи.

Јавни позив расписује Одбор за културу и информисање, а коначни избор чланова врши се из међу 45 кандидата, који су предложени од стране различитих удружења. Укупно 171 удружење поднело је кандидате, а на крају ће бити одабрано 18, по двоје из сваке групе. Тиме ће, на основу додатних критеријума, бити изабрани коначни чланови Савета РЕМ-а, који броје девет чланова.

Он је нагласио да је РЕМ, као регулаторно тело за електронске медије, веома важан орган на медијском небу Србије.

Како је додао, Савет РЕМ-а чине девет чланова који доносе све одлуке које се тичу медија у Србији. Избор ових чланова је у складу са Законом о електронским медијима, који детаљно прописује како се бирају кандидати и који су критеријуми за избор чланова Савета.

"РЕМ ради по закону о електронским медијима и у том закону је све прописано — како се бирају чланови РЕМ-а, који су критеријуми, који су услови и све остало", истиче Гајовић.

Изазови независности чланова

Гајовић је истакао да је РЕМ независно тело, што значи да његови чланови морају бити медијски стручњаци са искуством и ауторитетом, који ће доносити одлуке без политичког или било ког другог утицаја.

Међутим, како је додао, у јавности постоје озбиљне сумње у то да ли ће кандидати који буду изабрани задовољити све критеријуме независности.

"Део опозиције, пре свега, део опозиције, сумња да ће на крају бити изабрани они чланови који нису независни", додаје Гајовић.

"Независност је кључна за све одлуке које Савет РЕМ-а доноси. У овом тренутку, јавност се пита да ли ће бити изабрани стручњаци који ће одржати тај интегритет", рекао је Гајовић, напомињући да ће се коначни избор обавити у наредним данима.

Цвејић: Неправилности у процесу избора чланова Савета РЕМ-а и потреба за већим надзором

Бивши члан Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и истраживач са Института за социолошка истраживања, Слободан Цвејић, у разговору за РТС указао је на бројне неправилности у претходном циклусу избора чланова Савета РЕМ-а, што је, како каже, довело до великог поверења јавности у актуелни процес.

"У прошлом циклусу јавног позива, појавило се толико неправилности и контроверзи да није никакво чудо што се сада јако сумња у читав процес. Иако је дефинисано да се тријажа кандидата обавља у Одбору за културу Народне скупштине и током гласања у Скупштини, јавност је већ много раније почела да прати и разматра који ће кандидати бити предложени", објаснио је Цвејић.

Он додаје да је то логично, јер се ради о изузетно важном питању које има значајне политичке и медијске импликације. Како истиче, јавност има право да расправља о томе, али постоји и опасност да процес избора буде угрожен, као што се то догодило претходног пута.

Проблеми са овлашћеним предлагачима

Цвејић указује на значајан проблем који се поново појављује — то су, како наводи, „овлашћени предлагачи“ који не испуњавају прописане критеријуме. Иако не сви, већ се поново појављују кандидати који не би требало да буду предложени, што понавља ситуацију из претходног изборног циклуса.

"Кључан је притисак на Одбор за културу и информисање Народне скупштине, који би требало да поштује закон и искључи кандидате које су предлагали неовлашћени предлагачи или кандидате који не испуњавају услове. То није десило прошли пут и зато сада јавност поново уводи ова питања у дискусију", наглашава Цвејић.

Нормалан притисак јавности

Цвејић разјашњава да није у питању политички притисак, како се понекад интерпретира, већ нормалан притисак јавности који настоји да осигура да процес буде транспарентан и у складу са законом.

"То је притисак јавности због тога што нешто не функционише у јавном интересу, очигледно", наводи он.

Упозорава да је од кључног значаја да се изборни процес за чланове Савета РЕМ-а одвија у складу са законом, као и да се елиминишу сви потенцијални проблеми који би могли угрожити независност и стручност чланова Савета. Јавност ће, како је рекао, наставити пажљиво да прати ток овог процеса и реагује на неправилности.

Цело гостовање Александра Гајовића и Слободана Цвејића у Јутарњем програму РТС-а можете погледати у видеу на почетку текста.