Политичка сцена Србије (не)зрела за изборе – како створити фер услове и ко би био на челу "министарства за изборе"

Новинар и програмски директор агенције Демостат Зоран Пановић каже за РТС да је значај РЕМ-а прецењен и да би опозицији било боље да су тражили "министарство за изборе", које би обезбедило услове за фер и демократско гласање. Сматра да је касно за јунске изборе и да не верује у летње изборе у Србији. Новинар листа Политика Александар Апостоловски оцењује да је председник Вучић закаснио са формирањем Покрета за народ и државу. Напомиње да је он, као и СНС, дуго на власти, а да би се тиме решио баласта власти и ребрендирао себе као новог лидера.

Да је неко последњих месец и по дана са стране посматрао Србију, могао би да помисли да је РЕМ најзначајније тело у земљи и политичка тема број један. Кроз РЕМ су се огледали студентски захтеви, избори, политичке поделе и мерио степен нетрпељивости.

После полемике посланика власти и опозиције на седници Одбора Скупштине Србије за културу и информисање, усвојен је, без посланика опозиције, извештај о листи кандидата и предлагача за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије. Шта смо видели у листама кандидата за Савет РЕМ-а, шта смо видели у потенцијалним студентским листама, и које би то могле да буду изборне листе?

РЕМ између стварног и симболичког значаја

Новинар листа Политика Александар Апостоловски истиче да је формирање Савета РЕМ-а Европљанима очигледно толико важно, као и студентима у блокади, па је чак и блокада РТС-а била условљена новим конкурсом за формирање тог тела.

Новинар и програмски директор агенције Демостат Зоран Пановић каже да није ништа ново видео и да је значај РЕМ-а прецењен, оцењујући да је улога те институције симболичка.

За кога ради време

Пановић сматра да би боље било да је опозиција, која је напустила седницу скупштинског Одбора на којој је усвојен извештај о листи кандидата за чланове Савета РЕМ-а, инсистирала на ономе што су тражили још 2022. године. Како каже, боље да су тражили "министарство за изборе", које би створило услове за фер и демократско гласање.

"Те услове би најбоље обезбедила техничка влада која би омогућила нормалне изборе, да не кажем прелазна влада, пошто власт добија алергијску реакцију на помен прелазне владе“, навео је Пановић.

Према његовим речима, министар тог евентуалног министарства за изборе не би требало да буде из владајуће коалиције, већ како каже, мора се доћи до компромиса да бисмо имали изборе који ће испунити демократске стандарде.

Апостоловски иде корак даље у опису реаговања власти на помен прелазне владе, тврдећи да се не ради о алергији, већ о "нервном слому кад се помиње прелазна влада“. Његови предлози за коминистре су Шешељ, Драшковић и Мићуновић.

"Долазимо до фактора, а он се зове време. Вучић је неколико пута нудио изборе до 15. марта. Студентски пленуми и опозиција то нису препознала. Али, како сада ствари стоје, време које би ишло у корист студената и опозиција мислим да је истекло 15. марта“, навео је Апостоловски.

Када ће Србија на биралишта

Пановић је подсетио да је Вучић у новембру рекао да ће до краја 2026. испунити све услове за улазак Србије у ЕУ, без обзира на то да ли ће бити примљена или не.

"Лопта је сада код Александра Вучића и, за разлику од других ствари, он јесте надлежан за изборе“, напоменуо је директор агенције Демостат.

Када је реч о могућем термину одржавања избора, Пановић каже да је касно за јунске изборе, а да Србија није имала летње изборе.

"Ја не верујем у летње изборе, а на јесен – видећемо шта ће бити“, каже Пановић и истиче да је Вучић више пута рекао да је осетљив на питање легитимитета.

Улога Покрета за народ и државу

Напомиње да је легитимитет ове Владе упитан, јер је и сам премијер Мацут члан Покрета за народ и државу, који није учествовао на изборима. Сматра да је политичка сцена зрела за изборе.

Апостоловски се надовезао да је избор премијера одговор на протесте.

"Мислим да је Александар Вучић закаснио са формирањем Покрета. Вучић је 13 година на власти, као и СНС – то је дуг период. Популарност Вучићева је испред СНС-а. Формирањем Покрета би се лишио баласта власти и ребрендирао би себе као новог лидера. То је у политичком маркетингу логичка операција", сматра Апостоловски.

У међувремену, како је рекао, избили су протести, и оснивање Покрета касни, изгубио је, према његовом мишљењу, смисао "стварања новог и свежег Вучића".

Пановић сматра да је Покрет за народ и државу реакционарнији него што је то био СНС у свом настајању. Каже да Мацутов кабинет није либералнији кабинет, већ ригидније и конзервативнији.

Намеће се, према Пановићевом мишљењу, и суштинско питање, а то је да ли ће чланови странака моћи да остају у својим партијама и буду чланови Покрета, или не.

Студентска листа и ко се може наћи на њој

Говорећи о студентској листи за изборе, напомиње да је питање да ли ће она бити нова партија или само листа. Иако делује да имамо више партија, Пановић сматра да је наш систем двопартијски орјентисан – имамо Вучића на једној страни и, са друге стране, треба да се формира друга групација.

Коментаришући констатацију да студенти не желе лидере опозиције, Апостоловски каже да ту улазимо у сферу егзистенције опозиционих странака.

Напомиње да критеријум студентске листе јесте да нема политичких лидера, да су студенти у пленумима кадровска комисија која ће оцењивати чланове листе.

Навео је пример Црне Горе, где су у политику уведена двојица експерата, који су касније направили политичке странке и каријере и сада представљају водеће људе у тој земљи.

Пановић је навео да истраживања показују да само уједињавање опозиције може да угрози власт на изборима.

"Занимљиви избори у Зајечару и Косјерићу"

Обојица новинара су се сагласила да ће предстојећи локални избори у Зајечару и Косјерићу бити занимљиви.

Пановић каже да они имају симболику, али да неће бити пресудни, док Апостоловски истиче да ће бити интересантно, јер ће све бити усмерено ка Зајечару и Косјерићу.