Истина о месу у Србији – шта једемо, колико је безбедно и које су заблуде

Када грађани купују месо кажу да су им битни и цена и квалитет и порекло производа.

У месарама на Ђерам пијаци највише се продаје свежа пилетина чија је цена 415 динара по килограму, што је у просеку најјефтиније у односу на целокупну понуду свежег меса у месарама.

Од сувог меса, зими се највише продају ребарца и сланина, али тражене су и пихтије. Печена пилетина кошта 745 динара по килограму. Свињетина је од 700 до 900 динара, а свињска леђа са костима између 400 и 600 динара. Филе кошта од 600 до 1.000 динара, док је јунетина скупља – више од 1.000 динара по килограму – па је зато свињско и пилеће месо траженије.

Без обзира на цену, поједини грађани више воле да купују у месарама него у маркетима.

Месар из Гроцке Гојко Тешић каже да ниједна месара на пијаци Ђерам нема своју кланицу, већ се снабдевају у околини Београда. Месо набавља од домаћих произвођача, али напомиње да их је све мање. Цене су код њега исте више од годину дана.

"Што се тиче сточног фонда, у великом је опадању па се још увек боримо са домаћом понудом меса. Све је лошија, нажалост. Ми, мали занатски произвођачи и трговци се још увек снабдевамо са домаћег тржишта", истиче Тешић.

Мање месаре набављају месо по вишој цени, јер у Србији, из године у годину, опада број свиња и говеда, а велики трговински ланци га увозе. То је јефтиније, али увози се највише смрзнуто месо. Златно правило је да цену меса одређује понуда и потражња, али и велике индустрије меса. Оне имају своје фарме свиња и кланице, па због тога у великој мери могу да одреде цену свежег меса у месарама.

"Прошле године на лето је поскупела роба, а за кратко време, и то у два наврата, али од тада није било више поскупљења", наводи месарка Гордана Максимовић.

На смањење сточног фонда утицала је и појава афричке куге. Прошле године било је око 20 одсто свиња мање него 2023, подаци су Републичког завода за статистику. Пољопривредна газдинства која нису успела да се изборе са губитком, затворена су. 

Шта каже струка 

Директор Управе за ветерину Живко Матијевић истиче да грађани у Србији могу бити сигурни да купују безбедно месо, под условом да га набављају у регистрованим продавницама.

"Није толико битно да ли су то велики ланци или мале месаре, већ да су регистровани, јер се у тим објектима спроводи свакодневна контрола", наглашава Матијевић.

Што се тиче порекла меса, како каже, на тржишту свежег меса преовлађује домаће месо, док се увозно месо увози искључиво за прераду.

"Смрзнуто месо не може да се нађе у слободној продаји, јер је оно намењено искључиво производњи прерађевина", објашњава Матијевић.

С друге стране, Весна Ђорђевић из Института за месо, истиче да месо из увоза пролази ригорозне контроле пре него што стигне до потрошача.

"Свако месо које долази из иностранства мора да испуни стандарде земље из које се увози, али и додатне стандарде које прописује Република Србија. Узоркује се и лабораторијски испитује како би задовољило све прописе наше државе", наводи Ђорђевићева.

Напомиње и да држава и Институт имају потпуну контролу над производњом домаћег меса.

"Знамо све – од тога како је животиња осемењена, када је рођена, како је расла на фарми, чиме је храњена, како је транспортована, како су се према њој односили у кланици и како је месо доспело до потрошача", указује саговорница.

Матијевић наглашава да је Србија прошле године извезла 30 одсто више меса него што је увезла.

"Увозно месо долази само за познате купце и користи се искључиво за прераду, што је неопходно због производних потреба великих кланица и извоза", објашњава саговорник.

Говорећи о исхрани, Ђорђевићева примећује да постоје многе заблуде у вези са врстама меса.

"Свињско месо је често неоправдано на мети критика. На пример, леђни мишић свиње, познат као кременадла, има слична својства као пилеће бело месо. Не стоји тврдња да свињетину треба потпуно избегавати у одређеним стањима", упућује Ђорђевићева.

Тврди и да се у Институту за месо у Србији испитује чак 23 једињења која Европска унија прописује као непожељна у месу.

"Не сме да буде ниједне. Месо је природно стерилна намирница и не садржи штетне супстанце које могу угрозити здравље", наглашава саговорница из Института за месо.

Када је реч о нутритивној вредности, месо садржи чак 19 елемената из периодног система и 12 различитих витамина.

"Кад бих их сада набројала, свако би препознао бар један до три које иначе купује у апотеци", закључује саговорница.