Трговци врше притисак и на добављаче и на наше новчанике – Антељ: "Смоки" јефтинији у Шведској него у Србији

Министарка трговине Јагода Лазаревић тврди да се добављачи плаше трговаца због притисака и најављује да ће се држава борити за сваког од њих и позвала их је да такве притиске пријаве. Она каже да је Министарство успоставило комуникацију са великим бројем компанија добављача и да планирају велики састанак са њима како би их подржали.

Уредница рубрике Потрошач дневног листа Политика Јелица Антељ рекла је да су се произвођачи осмелили и на притиске жалили директно министарки, а да смо последњих година имали ситуацију да су произвођачи ћутали из страха да не изгубе своје место на полицама.

"Као да трговци троше више времена да виде како да избегну Уредбу или да се припреме како ће бити после, када Уредба више не буде на снази, иако нико не зна да ли ће бити продужена, да ли ће бити преточена у закон, али једноставно као да више времена троше на то како да избегну него да се боре за купце, што је било за очекивати", рекла је Јелица Антељ.

Додала је да трговци већ преговарају са произвођачима о томе како да губитке који су настали доношењем уредбе надоместе када буде укинута.

"Завршава се година, ти оф-рабати, односно ванфактурни рабати, већ су стигли на наплату, месечни, па иду тромесечни, годишњи, своде се рачуни, профити. Мислим да је ово најосетљивији период године за трговце и да је ово моменат у којем сада покушавају да надоместе те своје губитке. Вероватно договарајући се са добављачима", истакла је Антељ.

Станић: Трговци су се одазвали на иницијативу државе, али има и случајева злоупотребе

Бојан Станић из Привредне коморе Србије оценио је да су казне за трговце прописане како би се поштовала сама Уредба.

"Генерално, трговци су се одазвали на ову иницијативу државе, чак и када су били само предлози. Ово је ипак Уредба, законски акт и генерално то се поштује. Међутим, наравно да имате случајева где су злоупотребе, посебно када неко процени да прилика коју може да оствари, односно, одређена зарада коју може добити из неког посла је, уколико се прекрши правило, већа него што ће бити сама казна", објаснио је Станић.

Истакао је да то може да се дешава и да сигурно има и таквих случајева.

"Међутим, генерално, привредници, они који су озбиљни и разумеју шта се дешава у нашем економском систему, који поступају по етичким правима свакако не прибегавају томе. Али, дефинитивно се има за циљ стати на крај тим покушајима и због тога Влада и позива на тај састанак који ће се одржати у Привредној комори Србије следећег уторка где ће се састати произвођачи и дистрибутери и где ће се чути њихов став о примени ове уредбе. Међутим, оно што је такође битно, јер ово је двострана прича, у два смера иде, обавиће се касније и консулатције са трговцима, да и они изнесу своје ставове, јер је битно да не постоји злоупотреба оног који је на тржишту јачи", навео је Станић.

Антељ: У региону само Србија и БиХ немају закон о спречавању непоштених трговачких пракси

Јелица Антељ је истакла да нам недостаје закон о спречавању непоштених трговачких пракси и да само Србија и Босна и Херцеговина у окружењу немају тај закон.

"Сви су регулисали тржиште. Хрватска је имала исте проблеме као и ми, тржиште је изгледало овако у једном тренутку. Нама не треба статистика да схватимо колико је све скупо. Сваки потрошач види. Колико год видимо да су цене хране ниже за 4,5 одсто, то је похвала, али није то крај ове приче", навела је Антељ.

Додала је да би закон о спречавању непоштених трговачких пракси требало да уведе више реда на тржиште.

"Да имамо с једне стране изузетно моћне трговце, који су доминантни у сваком смислу. Да имамо с друге стране произвођаче, много произвођача који самостално преговарају са њима, да немамо неко удружење које их штити у том смислу, као што имају земље у региону и Европи и наравно, ја бих се надовезала на те казне. По закону о непоштеним пословним праксама у Хрватској казне иду и до пола милиона евра, у Словенији 10 одсто годишњег промета. То је јако важно. Мислим да су казне суштина", истакла је Јелица Антељ.

Напоменула је да на крају потрошач плаћа ту цену и да је јако важно да се законом све то регулише.

Јелица Антељ је поздравила најаву да ће се Уредба преточити у закон, пошто је и Европска унија више пута сугерисала да ми немамо тај пропис.

Бојан Станић је оценио да највише рачуна мора да се води о онима који су најугроженији у систему и ланцу снабдевања.

"Постоје различита жаљења од оних који су примарни произвођачи, посебно у области сточарства, који говоре да имају проблем, не са трговцима него да имају са произвођачима. С друге стране, неки произвођачи имају проблеме са дистрибутерима. То је јако комплексна ствар. Оно што је јако битно истаћи јесте да у том закону, да би се избегле лоше трговачке праксе, јавност гледа само на трговце, међутим, опет говоримо о том двостраном процесу, о комуникацији између трговаца и ових других који су у ланцу и опет не треба сада користити у будућности тај закон као одређену основу да се користе са друге стране неке злоупотребе којима би се направио велики притисак на трговце и да они заиста уђу у један проблем, посебно ако би трајале ове мере дуго које су сада предвиђене да трају кратко", нагласио је Станић.

Антељ: У Шведској је "смоки" јефтинији него у Србији

Јелица Антељ је истакла да је за време боравка у Шведској видела да је "смоки" тамо јефтинији него у Србији, а да су цене на острвима у Хрватској биле ниже него у Београду.

"Тај закон је неопходан јер се показало да је у свим земљама у окружењу, у целој Европској унији, закон о непоштеним трговачким праксама увео ред у том смислу да се знају и рокови плаћања произвођачима. Ја не кажем да су произвођачи у праву, али ако они кажу да имају такве врсте притисака да се од њих тражи да антидатирају неке уговоре које су потписивали са трговцима, да се иде дотле да се од њих тражи да им плаћају некакве маркетиншке надокнаде, онда имамо проблем", напоменула је Јелица Антељ.

Оценила је да је држава предуго била на страни трговаца, који као да су се уљуљкали у своју моћ, и да је сада време да буду мало поштенији према нама.