Преглед штампе (13. 03. 2010.)

Бензин до краја 2010. иде чак на 150 динара!

Цена горива у Србији наредне недеље требало би да се повећа за око четири динара по литру, тврде домаћи нафташи. Цене деривата забележиће тако свој нови рекорд у Србији, јер ће бензин да кошта око 115, а евродизел чак 114 динара! Међутим, то није све. Нафташи прогнозирају да ће, уколико се настави овакав тренд, бензин до краја године отићи на више од 150 динара за литар!!!

Цена сирове нафте у свету већ неколико дана у константном је порасту, а домаћи трговци горивом тврде да ће због тога већ наредне недеље цене деривата у Србији поскупети за око четири динара.

- Нафта је поскупела на више од 80 долара за барел, због чега се очекује поскупљење од четири динара за литар горива наредне недеље. Ако нафта настави да расте, што може да се очекује, гориво ће до краја године отићи на више од 150 динара - каже за Пресс Небојша Атанацковић из АД „Нафта".

После новог поскупљења цена бензина у Србији требало би да буде око 115 динара, а евродизела 114 динара за литар. То је највећа цена горива после јула 2008. године, када је бензин коштао 112, а евродизел 108 динара!

Председник Удружења приватних пумпи Србије Милан Ракић каже за Пресс да је оваква ситуација ненормална, јер је тада сирова нафта у свету коштала око 65 долара више него данас!

- Цена сирове нафте у јулу 2008. била је 147 долара за барел, а сада је 82 долара. Испада да ће гориво бити скупље сада него тада?! То је ненормална ситуација. Овакве цене су настале због државне уредбе о ценама деривата нафте, којом се прописује цена горива на пумпама - објаснио је Ракић.

Он каже да се до краја године може очекивати да ће цена бензина у Србији прећи 150 динара за литар.

За два месеца одлука о захтевима за легализацију

Одзив грађана који су поднели захтеве за легализацију нелегално саграђених објеката је ван сваких очекивања, кажу у Министарству заштите животне средине и просторног планирања. Највећи посао сада је на службеницима који ће их обрађивати, после чега следи и коначна одлука о томе да ли ће неки објекат бити легализован или не.

- Изузетно смо задовољни бројем људи који су поднели захтеве за легализацију у свим градовима у Србији. Одзив је заиста преко наших очекивања. Илустрације ради, последњег дана истека рока само у престоници поднето је чак 110.000 захтева, док је у Ужицу то учињено за 95 одсто нелегално саграђених објеката - каже Александра Дамјановић, помоћник министра за заштиту животне средине и просторног планирања.

Покрајински секретаријат за архитектуру, урбанизам и градитељство, саопштио је да на подручју Војводине поднето укупно 135.650 пријава.

Они који су поднели комплетну документацију и чији се објекат може легализовати, биће обавештени о висини накнаде коју плаћају у року од 60 дана, после чега убрзо добијају и решење о употребној и грађевинској дозволи. С друге стране, од оних који нису поднели комплетну документацију, надлежни из општина и градова у року од 60 дана тражиће допуну. Међутим, уколико подносилац у року не достави потребна документа, захтев за легализацију биће одбачен, а објекат срушен.

Сви знали све о Шарићима и - ћутали

Розалија Допуђа у лето 2005. године отишла је на шалтер Војвођанске банке где је прихватила понуду Веселина Видаковића Кисте, тада активно укљученог у лобирање за куповину акција у корист јавности још непознатих бизнисмена из Црне Горе, да уместо за 12.000, колика је била вредност акција ТХП „Палић" за једну акцију добије 31.000 динара. На једном шалтеру банке њој је исплаћена та 31.000 динара по акцији, а онда је прешла на други шалтер банке где је Видаковићу „позајмила" разлику од 19.000 динара, пошто му је, како је објаснио, недостајао новац за откуп акција. За ту разлику она је добила признаницу коју су потписали она и Видаковић.

- Шалтерске службенице су буквално новац пребацивале из једног у други џак који је био поред њих, а ту је била и извесна Гоца њихова шефица. Сада смешно звучи да се тако одвијала трговина акцијама на шалтеру банке, и да смо моје колеге и ја били тако наивни и прихватили да дамо такву позајмицу - каже Розалија Допуђа за „Политику".

Розалија је 20 година радила као келнерица и она није била дужна да зна да је овакав начин продаје акција, како објашњавају упућени у новчане токове, класичан пример прања новца, односно пут којим се новац од разних нелегалних послова убацује у легалне тржишне токове.
Гордана Радусинов, шефица брокерског одељења Војвођанске банке за „Политику" тврди да је банка тада све радила по прописима.

- Правила налажу да акционар изабраној банци или брокерској кући преда акције да их уматичи, након тога на кућну адресу добија обавештење о томе и има право да их у року од 90 дана реализује на берзи или у року од три дана да подигне готовину. И у овом случају банка је поштовала процедуру, а сваки клијент ради са акцијама шта хоће - каже Радусинов.

Розалија Допуђа новац дат за позајмицу суботичком контроверзном бизнисмену још није добила. Има судску пресуду да њој Веселин Видаковић дугује 3.620 евра за акције плус камату од 2006. године и судске трошкове у висини од 30.000 динара.

Њен случај није усамљен јер је и 110 бивших акционара ТХП „Палић" тужило Веселина Видаковића због невраћене позајмице, њих осморо је новац и добило, углавном захваљујући „правној акробатици", пошто је Видаковић на суду тврдио да нема имовине.

Само књижица фотељу чува

Ново резање око 1.500 запослених у Влади Србије заобићи ће војску државних секретара и посебних саветника који имају политичку заштиту странака, а биће поштеђени и помоћници министара, као важне оперативне полуге у ресорима.

Како сазнају "Новости", према систематизацијама радних места које ових дана сви министри достављају генералном секретаријату Владе, вишкови запослених су у нижим чиновничким структурама, а не међу најближим сарадницима министра. Разлог је што се државни секретари постављају на основу коалиционог споразума унутар владајућих странака, а саветнике, који додуше нису у радном односу, именује директно министар.

Према информацијама које смо добили, у Влади од 70 државних секретара и 115 помоћника министара, свега је 20 одсто професионалаца. Остали имају партијске књижице и послао их је коалициони партнер.

Изузетак је недавно направила министарка за НИП Верица Калановић, разрешивши државног секретара из ЛСВ Бранислава Поморишког. Тај случај није изазвао веће политичке последице.

- Систематизацију смо завршили и у ресору ће уместо три, остати два државна секретара, два помоћника и два специјална саветника - речено нам је у кабинету министарке Калановић.

И њен страначки лидер Динкић се, поред 70 отказа у ресору, одрекао и једног државног секретара.
До сада је Влада усвојила систематизације за десет министарстава. Прошла је и систематизација Министарства дијаспоре. Сарадници министра Срђана Срећковића су и кадрови његовог СПО.

- Нисам попунио једно помоћничко место које ми припада, и то је мој допринос рационализацији - рекао нам је Срећковић - Остају ми два секретара и два помоћника.

Идеја Расима Љајића да се смањи број државних секретара још није прихваћена, тако да ни он не може да их разреши док о томе не одлучи Влада:

- Од 530 службеника и намештеника, без посла ће, од 19. маја, остати 60 - речено нам је у Министарству за рад и социјалну политику.

Шеф ресора за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић морао је да задовољи апетите Чанкових лигаша и СПО. Државни секретари у његовом ресору су Душко Радаковић (ЛСВ) и "вуковка" Сања Чековић.

- Новом систематизацијом нећемо мењати број државних секретара и помоћника - речено нам је у Марковићевом кабинету.

И Министар просвете Жарко Обрадовић потврдио нам је да неће смањивати број државних секретара јер има право на три, а именовао је два.

- Већ смо раније смањили број помоћника за један - пренео нам је Обрадовић.

Министар полиције Ивица Дачић потврдио нам је да он неће смањивати број сарадника, пошто његово министарство и не потпада под план за рационализацију.