Дигитални штит од заборава – нови живот старих рукописа, од Мирослављевог јеванђеља до Вуковог речника

Средњовековне књиге са свим детаљима, могу да буду доступне и на мобилном телефону, захваљујући стручњацима Аудиовизуелног одељења САНУ. Дигитализацијом су за наредне генерације већ успели да сачувају Мирослављево јеванђеље, Панчићеве хербаријуме, стара и ретка издања, а тренутно раде на око 20 нових пројеката.

Како је могуће направити савршен снимак књиге из 14. века, а да је не додирнете прстом, не оштетите светлом, температуром или влагом? Решење већ шест година траже у посебном Аудиовизуелном одељењу Српске академије наука и уметности.

До сада су направили око два милиона снимака, а тренутно дигитални штит од заборава праве за више од 3.500 старих и ретких књига.

„Идеја је да се дигитализује културно добро које се чува у САНУ, али нам долазе и пројекти ван, као што је случај с Панчићем. Долазе нам и приватна лица, па смо тако дошли до породичног албума Милана Ракића, његове дипломатске и готово непознате грађе", истиче Александар Костић, управник Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ.

Под њихове руке су дошли и фото-филмови Александра Костића, који откривају Београд, али и знамените личности с почетка 20. века.

Истраживање и експериментисање

Пре сваког снимања следе истраживање и експериментисање. Рукописи попут првог Вуковог речника захтевају посебну пажњу.

„Вук је од штампара тражио примерак с великим маргинама, и то изгледа фантастично. Део је у библиотеци, део у архиву. Оно што је занимљиво на корицама – имате једну рупу и схватате да је то Вук носио са собом на терен. Та рупа је резултат притискања његовим палцем. Када то држите у рукама, тај објекат зрачи својом историјом. За мене има идентитет особе која га је користила и била власник тога", испричао је Костић.

Не постоје јединствена решења

За изузетне старе књиге јединствених решења нема, нити постоји референтна стручна установа.

Све светске институције које су до одговора дошле чувају их као пословну тајну. Морају се прегледати повез, претходне обраде, оштећења и недостајући листови.

„Ако не можете да отворите књигу више од 120 степени, имате проблем. Видите, сада камера улази у кадар са другим листом. Правили смо посебне носаче корица који се крећу под одређеним углом, посебне притискаче за стране од олова, али су увучени у памук да не би оштетили стари лист. Користимо и штапиће од клирита који могу да додирују стране, различите кутије где сарадник може да ослони руке да би био миран", објашњава Бранислав Војновић из Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ.

Тренутни изазов пред тимом је дигитализација слајдова академског сликара Љубе Поповића. Колекција је изузетног квалитета, богата бојама. Експозиција мора да буде прецизна, а оштрина идеална.