Појачање сеизмичке активности на Балкану

На Балкану се очекује појачана сеизмичка активност, јер регион улази у период кад би се могао догодити јачи земљотрес, сложили су се директори сеизмолошких завода Србије и Црне Горе, који нису искључили ни могућност да се на Јадрану догоди цунами.

"На глобалном плану већ неко време траје значајна сеизмичка активност и ако се не буду активирала у околини Чилеа, жаришта ће мигрирати. Није искључен ниједан део света, па ни Балкан", рекла је директорка Сеизмолошког завода Србије Славица Радовановић.

Истог је мишљења и директор Сеизмолошког завода Црне Горе Бранислав Главатовић, који је рекао да се на простору Балкана, после релативно дугог затишја од 15 до 20 година, очекује извесно појачање сеизмичке активности.

Сеизмичка активност је, како су навели, већ сада појачана на приморју Албаније, Црне Горе, у простору Динарида, до Пријепоља, Бајине Баште и Тузле, док се у Србији земљотреси могу очекивати најпре на Косову и Метохији, а могући су и у централној Србији.

Уз напомену да се сеизмичка активност у пролеће повећава Радовановић и Главатовић су указали да је на Јадранској обали сеизмичка активност знатно већа него у централним деловима Балкана, па постоји и могућност појаве цунамија.

"На Јадрану су се цунамији догађали више десетина пута, а таласи су били између пет и 25 центиметара", навела је Радовановићева и нагласила да се на Медитерану не очекују огромни таласи, јер је море плитко, обале стрме, а земљотреси слаби, с обзиром да цунами настаје на седам степени Рихтерове скале.

Мале шансе за цунами

Главатовић је рекао да су, ипак, мале шансе да се догоди цунами и да таласи на Јадранском мору, који су последица земљотреса, могу бити високи највише један метар.

Помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода у Србији Даница Спасова, такође сматра да је цунами на Јадрану могућ, али "са знатно мањим ефектима" него на океанима и отвореним морима.

Цунами који би се догодио на Јадранском мору не би имао готово никакве последице, јер су обале углавном стеновите и изузетно стрме.

Говорећи о последицама земљотреса, Спасова је казала да, осим рушења грађевинских објеката, могу довести и до стварања клизишта у брдско-планиским пределима, појачане ерозије земљишта, али и промене микроклиме.

Радовановићева је објаснила да то какву ће штету земљотрес направити, више зависи од квалитета градње и степена противтрусне заштите, него од његове јачине и указала да ниједан савремени земљотрес није достигао магнитуде оних из прошлости.

Са тиме се сложио и Главатовић, који је рекао да се на свету сваке године догоди око 550 земљотреса снаге изнад пет степени Рихтерове скале.