Времеплов (7.3.2010)

На данашњи дан 1850. године рођен је чехословачки државник Томаш Масарик, професор Прашког универзитета, филозоф. Био је први председник ехословачке од 1918. до 1935. Основао је 1900. Народну странку, оја је 1905. преименована у Прогресивну партију. Од 1907. био је осланик у скупштини (рајхсрату) Аустрије у којем се борио против режима Хабзбуршке монархије и за аутономију Чеха. Противио се гресивној аустроугарској политици на Балкану и анексији Босне и ерцеговине и веома је утицао на српску (и југословенску уопште) нционалистичку омладину уочи Првог светског рата. Рат је провео у миграцији, настојећи да добије сагласност савезника за независност ехословачке. Дела: "Социјално питање - филозофске и социолошке снове марксизма" (марксизам је третирао као економски материјализам једнострани колективизам), "Самоубиство као социјална масовна ојава модерне цивилизације", "Принципи морала Дејвида Хјума", Основе конкретне логике", "Идеали хуманитета", "Најновија илозофија религије".

Амерички филмски режисер Стенли Кјубрик умро је на данашњи дан 1999. године. Кјубрик је рођен у њујоршком предграђу Бронкс у породици лекара. Са седамнаест година постао је стални репортер магазина "Лук",  да би 1951. снимио свој први документарац "Дан борбе". Две године касније режира свој први играни филм  "Страх и жеља" за који је написао и сценарио, а уз то био и директор фотографије и монтажер. Овај ауторски сан о потпуној контроли пројекта задржао је до краја живота, али му је то доносило много невоља и спорова са холивудским продуцентима, због чега је, 1961. напустио Америку. Прве значајне критичке похвале пратиле су Кјубриков филм "Убијање". Затим су следили: "Путеви славе", "Бари Линдон", "Спартак", "Лолита", "Др Стрејнџлав",  "2001 - Одисеја у свемиру", "Паклена поморанџа", "Исијавање", "Фул метал џекит" и "Широм затворених очију". Сваким својим филмом изазивао је контроверзе код критичара, цензуре, естаблишмента и у њему самом. Добитник је 8 "Оскар"- а, али никада за најбољи филм или режију.

1274.- Умро Тома Аквински, сколастички филозоф и теолог (Аквино, 1226 - Фосанова, 07. 03. 1274)

1785.- Рођен Алесандро Манцони, италијански књижевник (Милано, 07. 03. 1785 - Милано, 22. 05. 1873)

1839.- Основана Матица илирска

1850.- Рођен Томаш Гариг Масарик, чешки филозоф, политичар и државник,  први председник Чехословачке (Ходоњин, 07. 03. 1850 -  Праг, 14. 11. 1937)

1862.- Рођен Божидар Кнежевић, историчар, књижевник и филозоф (Уб, 07. 03. 1862 -  Београд, 14. 02. 1905)

1872.- Рођен Пит Мондријан, холандски сликар и теоретичар уметности (Амерсфорт, 07. 03. 1872 -  Њујорк, 01. 02. 1944)

1875.- Рођен Жозеф Морис Равел, француски композитор (Сибур, 07. 03. 1875 -  Париз, 28. 12. 1937)

1876.- Амерички проналазач Александар Грејем Бел патентирао  телефон

1891.- Умро Франц Миклошић, словеначки филолог, слависта, творац упоредне граматике словенских језика (Радомершчек, 20. 11. 1813 - Беч, 07. 03. 1891)

1916.- Запловио први српски ратни брод "Србија"

1923.- Рођен Мило Дор (Милутин Дорославац), аустријски књижевник и  преводилац (Будимпешта, 07. 03. 1923 - Беч, 05. 12. 2005)

1939.- Исидора Секулић примљена у Српску краљевску академију као прва  жена- академик у Србији

1945.- Образована прва влада Демократске Федеративне Југославије

1951.- Рођен Ненад Стекић, атлетичар, рекордер у скоку у даљ (Београд, 07. 03. 1951)

1960.- Рођен Иван Лендл, чешки тенисер (Острава, 07. 03. 1960)

1970.- Потекли први киловати струје из Термоелектране "Никола Тесла" у  Обреновцу

1975.- Умро Вељко Влаховић, револуционар, теоретичар и публициста, народни херој (Трмање, 02. 09. 1914 - Женева, 07. 03. 1975)

1994.- Умро Станко Шајтинац, новинар (Бели Манастир, 1940 -  Будимпешта, 07. 03. 1994)

2005.- Умрла Дебора Хил, амерички продуцент и сценариста (Филаделфија, 11. 10. 1950 - Лос Анђелес, 07. 03. 2005)

2007.- Умро проф. др Димитрије Пивнички, психијатар, професор Медицинског факултета у Монтреалу, отац Миле Пивнички, супруге канадског премијера Брајана  Малрунија (Нови Бечеј , 12. 11. 1918 - Торонто, 07. 03. 2007)

2009.- Умрла Јелица Бјели - Хаџић, позоришна глумица (Беочин,     1922 - Нови Сад, 07. 03. 2009)