Дан дечје радости – субота када је Христос васкрсао Лазара из мртвих

Српска православна црква и верници славе Лазареву суботу, празник којим се прославља Христово васкрсење Лазара после четвородневне смрти.

Лазарево васкрсење је видело много људи, па се вест о чуду Христовом, који је подигао свог пријатеља Лазара из мртвих, проширила.

Откуд назив Врбица

На Лазареву суботу беру се младе врбове гране које се освештавају у цркви и деле народу, због чега се празник и зове Врбица.

"Удесио се, као за Врбицу" јесте изрека настала јер је обичај да се поводом празника деца лепо обуку, украсе звончићима и венчићима.

Малишани се крећу у поворкама око цркве. Некада су од куће до куће ишле лазарице и додоле, које су уз песму желеле дому и укућанима напредак и срећу.

На Врбицу се бере и цвеће које се не уноси у кућу, већ потапа у воду да преноћи. Ујутру, на Цвети, укућани се том водом умивају.

Данашњи празник је дан дечје радости, јер је, према јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао – "Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско".

"Лазаре, изиђи напоље!"

Због смрти свог пријатеља Лазара, Христос је плакао. Сагледао је тријумф смрти у свету, пише протојереј Александар Шмеман у књизи "Тајне празника". Исус Христос зато заповеда – "Лазаре, изиђи напоље!".

"То је изазов који Христос упућује смрти. То је заповест којом Христос објављује рат смрти. То су речи којима Христос објављује да сама смрт мора бити умртвљена и уништена. То је чудо љубави која тријумфује над смрћу", наводи протојереј Шмеман.

Тако је сам Христос сишао до Лазаревог гроба, да би се тамо лицем у лице срео са смрћу, да би је разрушио, да би верницима даровао вечни живот који је за њих саздао Бог.

После васкрсења Лазар је живео још тридесет година као епископ на Кипру, где је и сахрањен. На надгробној плочи писало је – Христов пријатељ.