Таковска 10: Двадесет и пет година без одговора – зашто је бомбардован РТС

Четврт века је прошло, а за страдање шеснаест радника РТС-а није одговарао нико од оних који су извели напад, нити је у свету било суда који је био спреман да се тим случајем бави. Зашто је то лоше не само за Србију, већ и за свет у којем се тренутно воде два озбиљна рата која прете да прерасту у сукобе ширих размера у емисији Таковска 10 говорили су историчар Предраг Марковић, новинар Александар Митић, Драган Шуковић из техничког вођства у режији програма РТС-а и представник породица погинулих и радник РТС-а Мирослав Медић.

Драган Шуковић је био на смени у тренутку напада НАТО-а.

"Ја сам био на смени као и већину ноћи. Био сам један од млађих људи, 33 године тада. Радио сам у телекину тада. То је било једно огромно одељење које је емитовало већину програма", наводи Шуковић.

У тренутку напада, био је ту са својим венчаним кумом, који је погинуо, док је Драган тешко повређен.

"Имао сам 20 и кусур шавова, копчи на глави. Мене је гелер од бомбе погодио у најјачу кост, јагодичну. Тренутно, то се генерално и не види толико. Ми смо били закопани, нас двојица, до грла, од тог шута, од зида, од свега тога што је падало", сећа се он.

Ваздушни удар је, каже, био толико јак, да је одбацио трик сто, који је тежак тону и по, иза Цркве Светог Марка.

"Морам да напоменем, можда сам једини радник РТС-а који је био усмено суспендован у време бомбардовања, зато што сам тражио пре тога и причао људима шта ће се овде десити, на основу осећаја, виђења, претходних вечери и свега тога што се десило. Можда су ме прогласили лудим тада, али ипак нисам био луд", каже Драган.

Медић: Било је најављивано да је РТС могућа мета

Мирослав Медић радио је вече пре тога, док је његов брат Синиша радио кобне вечери.

"Судбина је тако хтела да смо се чули, односно били смо заједно 22. априла у родитељској кући и тако разговарали смо о ситуацији која је већ неко време била најављивана да је Радио-телевизија Србије могућа мета. Ја сам игром случаја и радио, односно снимао, ево овде из ове просторије, горе из режије, онај коментар Татјане Ленард, када је позивала НАТО да гађа ову зграду и да их ми чекамо овде. Она је то прочитала негде између пола седам и седам, када се снимају коментари за Дневник, и напустила зграду. Ја сам са мојим колегом Ацом Николићем, расветљивачем. Питали смо се погледом – па чекај, она ово прочита и оде кући. Шта ми да радимо?", сећа се Медић.

"Зашто ништа није предузето да се заштите запослени, били смо као глинени голубови"

Те вечери, додаје Медић, није било бомбардовања, али из ноћи у ноћ, сваким даном, све се више дизала тензија и почеле су да колају приче да је телевизија могућа мета.

"О томе сам причао са мојим братом и он ми је тада, 22. априла, кад смо разговарали, дошао из ноћне смене са Студија Б и каже – ми смо се изместили ноћас са врха Београђанке у хотел Парк и одатле ћемо да радимо ноћу. Изненадио сам се и рекао, свака част, како сте се ви изместили, а ови наши ништа не предузимају у том смислу. То је оно што нас и дан данас мучи као породице, што сам рекао и данас на помену, зашто нико ништа није предузео да се на неки начин заштите запослени, јер, као што сви знамо, бомбардовање ове зграде уследило је месец дана од почетка бомбардовања. Значи, постојали су сви услови да се преместимо на резервно место рада или да се, бар у време ваздушне опасности, склонимо из ове зграде, где смо били као глинени голубови", истиче Медић.

Митић: Нисам био изненађен, видео сам на КиМ да је НАТО кренуо у фазу терора

Др Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, тада је био дописник АФП са Косова и Метохије, а касније дописник Танјуга из седишта НАТО-а у Бриселу.

Напомиње да је на КиМ бомбардовање НАТО-а заиста било бесомучно, без икаквих ограничења, тако да, када је чуо вест о нападу на РТС, није био изненађен.

"Једноставно, нисам био изненађен, с обзиром да сам видео да је НАТО кренуо у нову фазу, односно у фазу терора", истиче Митић.

Марковић: РТС био велики симболички циљ, наравно да су знали да нема никаквог војног ефекта

Историчар Предраг Марковић објашњава да је идеја бомбардовања цивилних циљева од почетка заправо једна злочиначка операција, а поготово идеја бомбардовања медијске куће.

"Ту ја мислим да су они насели сопственој пропаганди, да је РТС симбол српског режима. Зато нису бомбардовали и друге медијске куће које су биле много бучније у тој ратној пропаганди од РТС-а", наводи Марковић и додаје да су они ударцем на РТС заправо ударили не само на медиј, већ на један од великих симбола државе.

Подсећа да су погођени и зграда Централног комитета и зграда Генералштаба, у којој није било никога, али да су то симболичке казне за наш народ и државу.

"Наравно да су знали да нема никаквог војног ефекта. Ту су симболички циљеви и РТС је био велики симболички циљ", објашњава историчар.

Тони Блер и Алистер Кембел преузимају контролу – сламање отпора медија у земљама НАТО-а

Митић истиче да је јако важно разумети контекст у којем се догодио напад и да се радило о времену када је Алистер Кембел, спинмајстор и саветник за медије бившег британског премијера Тонија Блера, преузео контролу над целом медијском операцијом НАТО-а.

"Дакле, избацује досадашње, неуспешне НАТО пропагандисте, окупља најбоље пропагандисте из читаве Европе и креће у једну заиста потпуно другачију кампању уништавања сваког могућег отпора у земљама чланицама НАТО-а. Дакле, отпора против бомбардовања. У таквом једном контексту треба посматрати оно што се догодило неколико дана након тога, дакле почетак те једне кампање НАТО-а да се ућутка практично оно што се догодило, тај отпор који је већ почео после агресије, а који се поготово јавио у медијима након тог 14. априла и након напада код Ђаковице, који је био у неку руку прекретница", објашњава Митић.

Међународна размена РТС-а као "нож у срце НАТО-у"

Шуковић напомиње да ту постоји један јако важан детаљ, а то је међународна размена коју РТС као званични потписник има, а имао је и за време рата.

"Одавде су ишле многе слике, и Би-Би-Сија, и Си-Ен-Ена, и наше телевизије. И свих америчких телевизија. То је један од кључних елемената који НАТО-у не да није одговарао, него му је био нож буквално у срце. Значи, ми дајамо слободну слику коју неко хоће да узме или неће. Све слике су, колико ја знам, биле преузете", истиче Шуковић.

Они су сматрали, додаје Предраг Марковић, да ће ударцем у техничко срце РТС-а угасити ту нашу слику.

Да ли је Мокрањчеве руковети требало да буду знак да се напусти зграда

Мирослав Медић се сећа и да је његов брат Синиша, који је радио у режији програма, говорио да су спремљене касете са Мокрањчевим руковетима и да је речено да кад се пусте те касете, да је то знак да се напусти зграда.

"Али, нажалост, до тога није дошло, никад та касета није пуштена и ето, нико није јавио да изађемо и имали смо ове жртве", додаје Медић.

Шуковић, међутим, каже да никада није чуо за те касете. "То су можда знали неки људи, 90 одсто људи није имало појма о чему се ту ради, апсолутно. Систем организације у том тренутку за овакву кућу и овакве важности, а да не причамо о томе за број људи који ради ноћу у оваквој згради, и тако даље, тако даље. За мене је, лично, недопустив, апсолутно, недопустив", сматра Шуковић..

"Апсолутно нисмо имали никакав план, осим ми, индивидуално, смо правили неке планове. То је за мене апсолутно недопустиво", каже Шуковић.

"Зид ћутања" у Бриселу и скандалозан извештај комисије Хашког трибунала

Митић, који је касније био и дописник Танјуга из седишта НАТО-а у Бриселу, каже да је покушавао много пута да разговара са руководиоцима Алијансе на тему бомбардовања РТС-а, али да би сваки пут наилазио на "зид ћутања".

"Неприхватљиво је било да се уопште отвара та тема. Они су сматрали да је то завршено извештајем који је та комисија Хашког трибунала почетком 2000. године објавила, а по којем је напад на РТС био легитиман. То је један извештај који ја сматрам заиста скандалозним", истиче Митић.

Митић о разговору са портпаролком Карле дел Понте: Нисмо луди да сечемо грану на којој седимо

Сматрали су, објашњава Митић, да је РТС легитимна мета ако је коришћен и за војне сврхе, али никада нису дали доказ за тако нешто.

“Када сам разговарао са тадашњом портпаролком Карле Дел Понте, након њене прве посете Београду после 5. октобра и састанка са Коштуницом, тог једног непријатног састанка, ја сам у приватном разговору њу питао, па добро, чекајте, ја сам био на Косову и Метохији, видео сам 192 цивилне жртве које су убијене од стране НАТО-а. Хоћу да сведочим, погледајте РТС, имате сведоке, а имате онакве извештаје, скандалозне извештаје, шта је она мени одговорила? Насмејала се онако, каже, па нисмо овде луди да сечемо грану на којој седимо“, прича Митић.