Отворена писма и реаговања – каква је судбина музичара СНП-а и Београдске филхармоније
Српско народно позориште у Новом Саду има буџет већи од десет милиона евра рекао је Жељко Андрић, први човек Опере СНП-а. Дарко Костић, в.д. директора Београдске филхармоније најавио је конкурс за директора Филхармоније чим се формира влада. И Андрић и Костић реаговали су после отворених писама београдских и новосадских музичара који су своје проблеме поделили са публиком, први, пред концерт на београдском Коларцу, а други, пред оперу "Севиљски берберин" на сцени "Јован Ђорђевић" у новосадском СНП-у.
Буџет Српског народног позоришта (СНП) у Новом Саду је 1,25 милијарди, а у последње три године инвестирано је 514,9 милиона динара, саопштио је Жељко Андрић, директор Опере СНП-а.
"У СНП-у тренутно је у току тендер за набавку нових инструмената, вредан више од 100 хиљада евра" наводи Андрић.
Истиче да је у последње три године Покрајинска влада инвестирала више од пет милиона евра у унапређење рада најстаријег националног театра у Србији.
Жељко Андрић је реаговао бројкама на апел чланова Опере СНП-а који су се, као и њихове колеге из Београдске филхармоније, публици обратили уочи почетка програма.
"Захваљући објективном сагледавању значаја СНП-а за националну културу, наш буџет је највећи у новијој историји. Прошле године је достигао 1,25 милијарди динара, односно 10 милиона евра. Осим тога, у последње три године реализоване су капиталне инвестиције вредне 514,7 милиона динара", нагласио је директор Опере СНП.
Додао је да је започета комплетна реконструкција климатизације и вентилације, која се спроводи у три фазе и биће према плану завршена до краја године, каже Андрић и објашњава да је замењена комплетна аудио-визуелна опрема на највећој сцени "Јован Ђорђевић" и уграђена ротација за промену кулиса на тој позорници.
На сцени "Пера Добриновић" санирана је сценска механика и системи расвете и озвучења, а очишћена је фасада на целом објекту, први пут након изградње, обавестио је јавност директор Андрић.
У последњих осам година у СНП-у је одиграно 1.588 представа међу којима је било 96 премијера.
Инструменти музичарима
"За мене као директора Опере најважнија је чињеница да су уложена значајна средства за набавку инструмената. Прошле и ове године издвојено је 23,4 милиона динара, односно 200 хиљада евра“, наглашава Андрић. Подвлачи да је Српско народно позориште недавно покренуло разговоре на највишем државном нивоу о могућности увећања зарада и броја запослених и истакао да је Влада Републике Србије афирмативно реаговала на изнети предлог.
Наиме, пре извођења опере "Севиљски берберин" у Српском народном позоришту у Новом Саду, у среду, 14. фебруара, публици су се писмом обратили чланови новосадске Опере.
"Тренутне зараде коју примамо као чланови оркестра знатно заостају у односу на републички просек, као и у поређењу са платама оркестара у нашем региону", објашњавају али се отворено жале и да зграда у којој раде није адекватно одржавана.
Као проблем, музичари СНП-а истичу да немају кисеоника и циркулацију ваздуха – жале се на недостатак могућности да ангажују престижне гостујуће диригенте и солисте, што ограничава њихову способност да досегну врхунске изведбе које заслужује публика.
"Ово није само наша борба, већ борба за интегритет и углед наше културне институције и целокупне уметничке заједнице. Овом приликом позивамо и друге уметнике из нашег театра, солисте, хор, балетске и драмске уметнике да стану уз нас", саопштили су музичари Опере СНП-а.
Најмање плате у региону, без директора, без зграде
"Улагати у културу и уметност је једина сигурно исправна инвестиција за вјек и вјекова, јер плод таквих инвестиција је здраво друштво које стоји на јаким стубовима хуманости", тачно пет дана пре отвореног писма које је прочитано са сцене "Јован Ђорђевић" у Новом Саду, публици се отвореним писмом обратила Београдска филхармонија у Великој дворани Коларчеве задужбине.
Музичари захтевају повећање плата, виши буџет за остваривање даљих циљева и нову зграду Београдске филхармоније.
"И после више од две године од смрти Ивана Тасовца, Београдска филхармонија је у ВД статусу, који свој стогодишњи јубилеј слави са најмањим платама оркестарског музичара у региону, са срамно малим буџетом из године у годину, без директора, без рекламе, без обновљене концертне униформе већ десет година, и без чврстих уверења да ће се зидати наша нова дворана", речи су које су се чуле у Великој дворани Коларца.
Поводом изјаве која је у име оркестра Београдске филхармоније прочитана пре концерта у Коларчевој задужбини в.д. директор Београдске филхармоније Дарко Крстић је изјавио да је решавање захтева који су изнети у апелу већ у поступку реализације или ће њихова реализација бити врло брзо покренута.
Филхармоничари су у писму указали на подређен положај у односу на своје колеге из региона, услове рада као и недостојан однос.
"Што се тиче нове концертне дворане Београдске филхармоније, завршен је пројекат за грађевинску дозволу, па ће се након добијања грађевинске дозволе и израде пројекта за извођење радова, за седам, осам месеци кренути у градњу", најавио је Крстић и објаснио да конкурс за директора Београдске филхармоније бити расписан када се формира Влада.
Дарко Крстић сагласан је да су плате у култури мале, тако да је на нивоу министарства формирана радна група која ће радити на повећању коефицијената плата запослених у култури.
„Захтеви за решавање ових проблема су у ствари „куцање на отворена врата“, за шта
постоји спремност Министарства културе да помогне у њиховом решавању“, закључује Крстић.
Маја Гојковић: Неће да знају
Министарка Маја Гојковић честитала је 100 година постојања Београдској филхармонији и такође реаговала на апел музичара.
Казала је да ју је апел "погодио" наводећи да су и Министарство културе и она лично уложили много труда у рад у одељењу за културу и рад Филхармоније.
"Знају добро, или неће да знају, а припадају синдикатима, једнима и другима, који су потписали споразум са премијером и министром културе да оснују радну групу и наставе да раде са Министарством финансија, прво на повећању коефицијената, а тиме и плата. У јануару је дошло до повећања плата за цео јавни сектор", рекла је Гојковић.
Министарка наводи да и премијерка и она стоје иза пројекта, а да се чека грађевинска дозвола, затим пројекат за извођење радова, да би тек након тога могли да почну радови и да је сала Београдске филхармоније планирана у оквиру међународне специјализоване изложбе "Експо 2027".
Коментари