Преглед штампе (27. 02. 2010.)

Не тражим да признате Косово

Министар спољних послова Француске Бернар Кушнер изјавио је да признање независности Косова није услов за Србију за наставак европских интеграција.

Кушнер, који ће у понедељак бити у званичној посети Београду, а у уторак у Приштини, истакао је да, без обзира на врсту размимоилажења између Београда и Приштине, постоје домени у којима може да се дође до сагласности, уз помоћ мисије Еулекс.

"Долазим у Београд да бих рекао грађанима Србије да смо и да ћемо бити уз њих, на путу њихове земље у ЕУ. Били смо и бићемо активни унутар ЕУ да би се убрзало приближавање Србије", изјавио је Кушнер у интервјуу "Новостима".

Кушнер је оценио да су значајни напори које Србија чини на свом путу ка ЕУ.

"Напредак оставарен у току последњих месеци је био веома значајан, у Србији, као и у осталим земљама у региону. Мислим нарочито на либерализацију визног режима. Интеграције земаља региона могле би, наравно, да буду брже, али будимо јасни: неопходни рокови зависе од напретка земаља кандидата".

Кандидатура Србије, као и оне њених суседа, биле би оцењене према њиховим заслугама.

"Што пре будете спровели тешке реформе, корисне за европско приближавање, пре ћете ући у ЕУ. Позната ми је одлучност ваше владе. Имам поверења у њу да ће удвостручити напоре и тако стићи до интегрисања у европску породицу. Бићемо ту да јој у томе помогнемо, у свакој од етапа, све до закључења преговора", поручио је Кушнер.

Он сматра улога Србије централна и да Србија има нарочиту одговорност за ојачање мира и наставак процеса помирења у региону.

Спора правда је јатак дужника

Неуспели покушај искључења са система даљинског грејања дужника из дедињске улице Виле Равијојле, који се завршио нападом разгневљених власника на раднике „Београдских електрана" и присутне новинаре, осим проблема безбедности комуналних теренских екипа, отворио је још нека питања. Како је било могуће да власник дедињске палате „назида" двомилионски дуг „Инфостану" до тренутка када је одлучено да му се ускрати даље неплаћено грејање? И друго, како „Београдске електране", које јадикују да им домаћинства, од јануара 2008. до данас, укупно дугују 3,5 милијарде динара, уопште могу да дођу до барем дела тог новца?

У предузећу „Инфостан", које обједињује систем наплате рачуна, напомињу да су обавезни да у року од годину дана утуже несавесне грађане како потраживања не би застарела.

Од тренутка утужења несавесних грађана до пресуде која налаже пленидбу имовине дужника, чијом продајом би се поравнали неплаћени рачуни, прође око - 500 дана, резултат је истраживања „Јуесеида", који се бавио ефикасношћу овдашњег правосуђа.

До прве пленидбе у просеку прође скоро пет месеци, док између два покушаја просечно прође 90 дана. За извршење одлуке, рецимо, Трговинског суда, показује даље ово истраживање, потребна су најмање три покушаја, а у 90 одсто случајева извршење треба покушати чак десет пута. Дакле, од 14 покушаја свега једна се и заврши пленидбом личне имовине.

Још 16. фебруара „Инфостан" је утужио суграђане који имају заостала дуговања из минуле године. Број дужника за грејање свео се на 50.880 домаћинстава, а њих 6.000 ушло је у сам врх када је у питању висина дуга.

Са дуговањима из минуле године од две милијарде динара укупан дуг грађана према нашем предузећу тренутно износи око десет милијарди динара - објашњавају у „Инфостану". У прошлој години на адресе свих дужника стизале су у просеку по три опомене пред утужење.

Паре од чипса жели да уложи у „Јат"

Српски милионер са којим у Влади разговарају о куповини „Јата" је Андреј Јовановић, бивши сувласник компаније „Марбо продукт" и један од власника предузећа „Анбо". Јовановић, чију је бившу фирму 2008. купио „Пепси" за 210 милиона евра, заинтересован је да уложи у српску привреду, а „Јат" је једна од опција, потврдио нам је добро упућени извор из власти.

До закључења овог издања Јовановић није одговарао на наше позиве. Бојан Миловановић, његов пословни партнер и сувласник фирме „Анбо", кратко каже за наш лист: „Ја нисам купац ‘Јата', а не знам да ли је то Јовановић."

„Блиц" је из више извора добио потврду да се са Јовановићем разговара да преузме 51 одсто власништва „Јата". Уколико би договор био постигнут, у Влади планирају да бивши сувласник „Марба" и држава оснују нову фирму са нешто другачијим именом - „Јат ерлајнз", као и да од садашње флоте задрже само један авион. Нова компанија, према њиховом прорачуну, стартовала би са радом у марту 2011. године.

У кабинету премијера Мирка Цветковића кажу не желе да спекулишу о томе ко је све заинтересован за „Јат". Влада је, како објашњавају, разговарала са више авио-компанија и инвеститора заинтересованих за улагање у „Јат" и свима њима ће, када се о томе донесе одлука, бити упућен јавни позив да доставе своје понуде за српску авио-компанију.

„Заинтересовани инвеститори се појављују периодично, али ће свима њима бити упућен јавни позив да доставе своје понуде", кажу у кабинету премијера.

Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, међутим, тврди да ће све бити познато у понедељак, 1. марта, до када „Јат" мора наћи стратешког партнера.

- Ипак не знам ко је заинтересовани купац за преузимање националне авио-компаније, јер нисам укључен у преговоре. Договор је био да Влада од 1. марта почне и званичне преговоре са најозбиљнијим кандидатом - каже Мркоњић за „Блиц" и додаје да је информацијом да се ради о домаћем инвеститору и сам изненађен, али и да је „Јату" потребна хитна реанимација.

Сазнајемо: Суботић остаје без 115 хектара око аеродрома

Према нашим информацијама, хипотеку на ово земљиште имају три банке, Уникредит, Ерсте и АИК банка, од којих је Суботићева фирма „Футура плус" добила кредит. Пошто је Суботић у бекству, а „Футура" у стечају, банке не могу да наплате потраживања од Суботића. Зато су челници ових банака на прекјучерашњем састанку разматрали могућност да продају Суботићеву земљу за коју би, према садашњим ценама, могли да добију око 40 милиона евра!

Банкари за Прес јуче нису желели ни да потврде, али ни да демантују сазнања Пресса. Директор сектора комуникација Ерсте банке Андреа Брбаклић каже да банке имају „законску и моралну обавезу да чувају податке о клијентима, ко год они били".

- Начелно, свака банка покушава да заштити своје пласмане у највећој могућој мери. Уколико се појаве проблеми приликом наплате потраживања, постоји процедура која дефинише редослед корака у таквим случајевима, од којих је један и активирање хипотеке - каже Андреа Брбаклић.

Радослав Тадић, адвокат Станка Суботића, фактички потврђује сазнања Преса.

- Станко Суботић није као физичко лице власник те земље. Колико знам, власник је страна фирма чијег имена не могу да се сетим. Е, та фирма је „Футури" дала то земљиште као гаранцију за кредит код банака. Ту се може правити веза, али Суботић није власник - каже Тадић.

Према наводима медија. Суботић је ово земљиште купио преко компаније „Д трејд", на коме је планирао да изгради аеродромски бизнис центар на милион квадрата. Пресс је објавио да полиција проверава везе Станка Суботића и вође нарко-клана Дарка Шарића.