Ко су климатске избеглице и какав статус имају у Србији

Све су чешће олује разорне јачине, поплаве, суше. Последице климатских промена више није могуће игнорисати. Због тих промена Међународна организација за избеглице предвиђа да би до 2050. године 200 милиона људи могло да напусти своје домове. Сличне су и процене Светске банке. Очекује се да се они померају унутар своје земље, али и преко граница, на сталној или привременој основи. 

Климатске избеглице су један од појмова о којима се све више говори. Они нису и највећи број избеглица који имамо данас, али како се клима мења, вероватно ће се и те бројке мењати, али оно што се до сада није променило то је њихов правни статус. Оне немају заправо иста права као и сви остали који морају да напусте своје домове.

Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила каже да ни међународна ни национална права не предвиђају посебно климатске избеглице као такве, нити могу такве избеглице да очекују боравак и заштиту у земљама дестинације или земљама где се тренутно нађу.

"Проблем је везан, пре свега, концептом азила и заштите, који је увек до сада у међународном праву и у домаћим правима везан за концепт бежања од прогона. Живот вам је угрожен због тога што неко жели да вам тај живот одузме или да вам угрози основна људска права. Али, као основ се не предвиђа климатска промена да бисте могли да добијете азил и то је нешто што је сада чврсто успостављено у праву и прописима и тешко је да ће у будућности скоро доћи до извесних промена", каже Ђуровић.

Указује да климатске избеглице које би дошле, пошто би им дом био потопљен, на пример дизањем нивоа мора, државе би могле да одбију, не би морале да пружају уточиште, односно боравак и заштиту у својој земљи.

"И не би се знало где би ти људи могли да се врате, просто би они морали да траже другу дестинацију, другу земљу за своју заштиту", додаје Ђуровић.

"Србија не препознаје климатске избеглице као такве"

Указује да ни Србија не препознаје климатске избеглице као такве, нити они могу у Србији да добију боравак и заштиту, односно да имају гарантована права која би имале избеглице које беже од рата и прогона.

"Не предвиђају га ни националним својим законодавством, прописима о азилу, привременој заштити, а ни уставом. Подсетићу, Устав предвиђа код нас право на азил, али, кажем, поново је то усмерено на избеглице које беже од рата и прогона. У том смислу, ситуација би била јако тешка уколико би се они нашли овде, они не би могли да се позивају на права, нити могли да их уживају, изузев уколико би држава у неком суи генерис случају желела да им привремено помогне", каже Ђуровић.

Ђурђевић: Климатске избеглице су глобални проблем

Климатолог Владимир Ђурђевић наводи да су климатске избеглице глобални проблем, да су забележене у целом свету. 

"Забележене су свуда, али некако те локације које су тренутно највише у фокусу су источна Африка, Малезија и југоисточна Азија. То су неке области које су често погођене тим најекстремнијим манифестацијама, то су области које економски и технолошки нису довољно развијене да би се бранили од таквих екстрема, тако да људи једноставно одлазе и покушавају да живе на неком другом месту", каже Ђурђевић.

Указује да и у развијеном свету имамо пример климатских избеглица у земљама као што су, рецимо, Француска или Сједињене Америчке Државе, па чак и у нашем региону.

"У нашем региону то је био случај због учесталог плављења. Значи, једноставно неки људи који су трпели поплаве неколико година заредом су одлучили да више не живе на том месту где су живели. И постоји пример да су људи чак отишли у иностранство. Нису добили статус избеглице у иностранству, али су одлучили да напусте своју земљу становања, да потраже посао у иностранству, а то можда не би урадили да се није овако нешто десило. Тако да су климатске избеглице глобални проблем", закључио је Ђурђевић.