Прва климатска виза на свету за становнике Тувалуа

Пацифички рај Тувалу је једна од најмањих држава на свету – чине га девет острва и атола у јужном Пацифику. Има површину од само око 26 квадратних километара – нешто више од троструке површине Аде Циганлије.

Главни град Фунафути, где живи половина од укупно нешто више од 10.000 становника, је прстенасто корално острво са лагуном у средини. Отприлике 91 одсто становништва Тувалуа су хришћани, калвинисти.

Тувалу је угрожен – услед пораста нивоа мора изазваног климатским променама, све чешће долази до поплава. Научници упозоравају да би цео Тувалу могао да нестане под водом у наредних 35 година.

То је егзистенцијална претња за земљу у којој је 70 одсто популације старости између 15 и 65 година.

Трећина становништва се пријавила за климатску визу

Зато се сваки трећи становник острва већ пријавио за прву климатску визу на свету, која од ове године омогућава трајно усељење у Аустралију, чија је источна обала удаљена око 3.000 километара.

За разлику од већине виза, које махом имају везе са послом или студирањем, климатска виза омогућава слободно кретање без обавеза. То значи да људи могу отићи у Аустралију да раде, образују децу или да једноставно живе безбедније.

Ко има право на визу

Сваке године, тајним гласањем бира се 280 особа које испуњавају следеће услове: има најмање 18 година, има пасош Тувалуа, рођена је на Тувалуу или има родитеља или баку/деду који су тамо рођени.

Пријава за визу је омогућена и особома са инвалидитетом, хроничним болестима или посебним потребама – категорије које су до сада често биле искључене из других виза за Аустралију.

Они који већ имају држављанство Новог Зеланда не могу учествовати у лутрији, јер се приоритет даје онима који немају друге опције.

Више од 3.000 људи већ се пријавило за прву рунду виза, што значи да би неко данас могао да чека више од 10 година на одобрење. Ипак, споразум предвиђа да се број места повећа ако то буде потребно.

Тувалу остаје суверена држава – чак и ако потоне

Наиме, реагујући на апел Тувалуа за помоћ, Аустралија је августа 2024. године са том државом потписала Споразум Фалепили који обухвата сарадњу у питањима климе, достојанствену мобилност и заједничку безбедност.

Од ове године је ступио на снагу „специјални канал мобилности“ који држављанима Тувалуа даје право на неограничено путовање између обе земље. И – први пут – је уведена специјална климатска виза.

Пут ка сталном боравку доноси бенефите као што су субвенционисано образовање, здравствено осигурање, осигурање за особе са инвалидитетом, пореске олакшице за породице, субвенције за дечју негу и накнаде за младе.

У случају велике природне катастрофе, здравствене кризе или оружаног напада, Аустралија се обавезује да пружи помоћ Тувалуу.

Споразум признаје „дубоку културну и историјску повезаност становника Тувалуа са земљом и морем“ и гарантује очување државности и суверенитета, чак и ако земља постане ненастањива.

Тувалу је биша колонија Велике Британије која је 1978. године стекла независност и позната је и као Острва Елис. Тувалу је парламентарна демократија и чланица Комонвелта, са Чарлсом Трећим као краљем. Пошто краљ живи далеко, у Тувалуу га представља гувернер, којег краљ именује по савету премијера Тувалуа.

Климатски мигрант није исто што и избеглица

Камал Амакране из Глобалног центра за климатску мобилност при УН оцењује да је споразум Фалепили „историјски помак“ – јер не третира људе као класичне избеглице, већ им омогућава достојанствену припрему и слободну одлуку о томе да ли желе да мигрирају.

Ипак, већина људи и даље жели да остане на острву. „Људи не желе да напусте место које зову дом“, каже Амакране. „Зато је питање – како им помоћи да остану, ако је икако могуће?“

Угрожене су и друге острвске државе

Више од 80 одсто миграција у свету између 2008. и 2018. године – изазваних климом – догодило се управо у азијско-пацифичком региону, у чијим средишту се налази Тувалу. Малдиви, Маршалска острва и Кирибати суочени су са сличним претњама.

Сједињене Америчке Државе већ годинама имају сличне споразуме са Микронезијом, Маршалским острвима и Палауом, али уз ограничен приступ јавним услугама.

Државе углавном реагују тек након што климатска катастрофа наступи. На пример, Аргентина је 2023. увела хуманитарну визу за људе у Латинској Америци погођене климатским ударима, али након што су већ били принуђени да напусте своје домове.

У Африци је 2023. године потписана Кампалска министарска декларација о миграцији и климатским променама, која би требало да донесе регионалне одговоре на климатске изазове.