Незасита амбиција или насушна потреба – тајвански председник планира додатних 40 милијарди долара за војску

Тајвански председник Лај Ћингде предложио је парламенту у Тајпеју "специјални" додатни војни буџет у противвредности од чак 40 милијарди америчких долара, који се с правом може назвати џиновским, с обзиром на то да његово острво, иако релативно богато, има само око 23 милиона становника. Та огромна сума била би утрошена у периоду од 2026. до 2033. године. 

Лај је у среду изјавио да је непосредан циљ повећања потрошње да се већ у 2027. години оствари висок ниво борбене спремности, док је коначан циљ да се оформе снаге које би на дужи рок могле да гарантују одбрану "демократског Тајвана". Овде ваља истаћи да 2027. у дискурсу америчких војних планера фигурира као година када ће Народноослободилачка армија Кине наводно достићи ниво способности потребан за војно овладавање Тајваном – аргумент који је, изгледа, прихватила и тајванска влада. 

Драстично јачање тајванске армије по Лају би требало да има функцију "одвраћања", јер би "толико подигло трошак евентуалне интервенције" за Пекинг да би он схватио "да је одржање мира", односно, статуса кво, "исплативије од вођења рата". 

Шездесетшестогодишњи Лај је у новембру јавности ставио до знања да ће поменута финансијска средства бити усмерена на куповину велике количине америчког наоружања, али и на развој домаћих "асиметричних" способности, што, сматра се, подразумева и масовну производњу јефтиних али ефикасних оруђа као што су поморски, подводни и ваздухопловни дронови. 

Министар одбране Тајвана Велингтон Ку изјавио је да ће добар део новца бити утрошен на стварање мреже вишеслојне противваздушне одбране.

По професији лекар, Лај се недавно окушао и као аутор колумне у Вашингтон посту – у том тексту објављеном 26. новембра он је открио да ће потрошња његове владе на армију у 2026. достићи 3,3 одсто, а већ у 2030. и читавих пет посто БДП-а, што је тачно онолико колико Трампова влада тражи од њега и других савезника. Иначе, у свом карактеристичном лаконском маниру председник Трамп је чак изјавио како би Тајван у ствари требало да, са обзиром на ситуацију у којој се налази, сваке године издваја десет процената БДП-а за одбрану.

Тешко остварив план

Многи аналитичари у источној Азији сматрају да ће питање специјалног војног буџета, могуће, бити проблем који ће одлучити Лајову политичка будућност, с обзиром на то да је већ сада јасно да ће се око њега пуно ломити копља. 

Они међу њима који свесрдно подржавају дуалистички дискурс о борби између "демократије", коју, тврде, оличава Тајпеј и "ауторитаризма", чије је отелотворење, верују, Пекинг, сматрају да је Лајова иницијатива од суштинског значаја и да ће, ако буде реализована, учврстити слободу његовог острва и мир у региону. 

Они који су нешто уздржанији, најпре истичу да предстоји жестока борба у парламенту, где највећа опозиоциона странка Куоминтанг и њен коалициони партнер Тајванска народна партија (ТПП), које се опиру потезима које би Пекинг могао да протумачи као провокацију, имају већину у односу на Лајову Демократску прогресивну партију (ДПП). 

Нова шефица Куоминтанга Ченг Ли Вун, коју у неформалној комуникацији већ краси надимак "богиња уједињења", у једном од својих првих јавних наступа изјавила је почетком новембра да њена партија сматра раст издвајања за армију које је предложио Лај "превисоким и пренаглим". Она је председника оптужила за рад на остваривању де јуре независности Тајвана и покушаје "десинификације" тог острва, односно, настојање да становнике Тајвана представи као нацију која нема културне везе са Кинезима у матици. 

Поједини Лајови критичари, такође сматрају могућим да он калкулише да би протести Куоминтанга против јачања одбране могли да део гласача преведу у камп његове ДПП, али и да постоји опасност да се деси управо супротно, јер су многи становници Тајвана уморни од вишегодишњег непрекидног трвења с матицом Кином и разочарани његовим преуским фокусом на односе са Пекингом и запостављањем домаћих економских проблема.

Овоме треба додати и неке друге потешкоће које би могле да омету спровођење Лајовог војног плана, као што су шира геополитичка ситуација у свету и чињеница да највећи снабдевач Тајвана оружјем није у стању да испоручи средства која тајванска војска прижељкује у договореном временском року и у количини у којој су јој потребни. Наиме, Лајова визија до зуба наоружаног Тајвана, с његовог сепаратистичког становишта је оправдана не само због брзог јачања Народноослободилачке армије Кине, већ и због чињенице да су САД обузете пружањем помоћи Украјини и Израелу, те планирају војне излете у Јужној Америци – услед тога, Тајван је присиљен да се више ослони на сопствене снаге и следствено томе више улаже у истраживање, развој и производњу наоружања. 

Међутим, управог због тог ангажовања САД на другим меридијанима, Тајван, јављају поједини медији у источној Азији, није у могућности да дође до доброг дела америчког наоружања које је ранио поручио, те је извесно да ни нове набавке неће проћи без великих кашњења. 

Убрзано наоружавање Тајвана

Иначе, Вашингтон је управо недавно, средином новембра, објавио продају новог пакета наоружања и опреме Тајвану у износу од око милијарду америчких долара. Конкретно, Пентагон је најпре саопштио да је одобрио продају делова за војне авионе вредних 330 милиона америчких долара - реч је о компонентама потребним за одржавање ловаца-бомбардера "Ф-16" и транспортних летелица "Ц-130" америчке производње, као и домаћег тајванског ловца "ИДФ" који се ослања на америчку технологију. Потом је и потврдио продају Тајвану две батерије система за противваздушну одбрану средњег домета "NASAMS", које коштају близу 700 милиона.

Према истраживању Међународног института за истраживање мира у Стокхолму, Тајван је у 2024. години имао девети највећи војни буџет на свету. Испред њега су, осим САД, матице Кине и Русије, били Немачка, Индија, Јапан, Република Кореја и Израел. То, дакле, значи да је Тајван и пре новог пакета од 40 милијарди долара трошио на одбрану више од развијених и просторно релативно великих земаља као што су Велика Британија и Француска или многољудних држава са више од 200 милиона становника, попут Индонезије и Пакистана.

За време мандата претходне председнице Цај Ингвен, која је као и Лај члан ДПП, Тајван је седам година заредом увећавао војни буџет, достигавши цифру од 22 милијарде америчких долара у 2024. години.

За наредну годину, влада у Тајпеју је, као редовни буџет, предложила суму од 26 милијарди.