Загађење ваздуха у Србији под строжим надзором – шта доноси нови европски индекс

Годишњи извештаји Агенције за заштиту животне средине о квалитету ваздуха, показују да је ваздух веома загађен у свим великим градовима у Србији, мада засад на сајту Агенције није објављен извештај за прошлу годину. 

Миленко Јовановић, члан тима који је поставио велики број мерних станица за мониторинг квалитета ваздуха у Србији, изјавио је за РТС да ће увођењем европског индекса, извештаји бити ригорознији када је у питању информисање грађана.

– Представници Владе и државе већ знају какав је квалитет ваздуха, а закаснело објављивање извештаја није добра порука грађанима.

Нове категорије квалитета ваздуха – сада их је шест уместо пет – врло су строге, према европским стандардима, а све по препорукама СЗО.

Имаћемо исти лош квалитет ваздуха, негативан утицај на здравље, више категорија у које те концентрације спадају, као и "црњу слику" у приказу, не у објективним концентрацијама, него у визуелном приказу.

То ће можда некога опаметити да озбиљније ради тај део посла.

Шта су заправо највећи извори загађења ваздуха у Србији?

– Познато је више од деценије да су то локална ложишта, мање енергане, саобраћај и индустрија.

Није свуда допринос исти, али генерално локална ложишта су највећи извор. Мање-више су пописана, њихов број се зна.

Без њиховог смањења нема отклањања узрока.

Лечење последица је једно, а имамо узрок загађења – емисије на извору. То је први принцип екологије. То се, за сада, није решавало ни приближно потребним темпом.

Све више људи прати апликације које показују квалитет ваздуха у свету и Европи. Зашто је наш регион међу најзагађенијима? Шта су урадиле земље ЕУ што можемо да применимо?

– Европски индекс је само приказ, а суштина је у ономе што највише угрожава здравље грађана.

Европске земље су дале приоритет смањењу извора загађења.

То није приказ, него конкретно смањење емисија. Имамо смртност већу више од пет пута него у Немачкој, то су проблеми.

Морају се донети мере.

Које су то мере?

– Смањење извора. Морамо локална ложишта, којих има око милион у Србији, смањити најмање за 500.000.

Морамо ложишта у Београду, којих има око 300.000, смањити на половину да би се видело побољшање квалитета ваздуха.

Без тога нема решења: никакви филтери не могу побољшати квалитет ваздуха. Не постоји политичка воља, ни уложен новац, ни довољно стручњака да то реше.

Саобраћај и индустрија морају бити контролисани и смањени. То се говори више од деценије, али помака нема јер би мониторинг показао да ли има побољшања. Адекватне мере ће донети бољи мониторинг и бољи квалитет ваздуха. Tо тренутно немамо.

Како временске прилике утичу на загађење?

– Очигледно је да постоји корелација између сезоне ложења – од 15. октобра до краја априла – и метеоролошких параметара: другачије термичко стање атмосфере, дужа ноћ, краћи дан, мање ветра.

Због тога се земља хлади, често долази до температурних инверзија – нема ветра и све што је емитовано нагомилава се у једној куполи и не одлази нигде. Зато сваког дана расту концентрације – исти извор, иста количина.

То је виша сила. Можемо очекивати кошаву наредних дана да реши проблем, али то не зависи од нас.

Једино што држава мора да уради јесте смањење извора – ложишта, регулисање саобраћаја и индустрију под већом контролом.

Квалитет ваздуха контролише око 90 државних мерних станица у земљи. Подаци за ову годину показују да је у 85 насеља забележено прекорачење дозвољене вредности ПМ10 честица. У тим градовима живе три четвртине становника Србије.