Грујичић за РТС: Нуклеарни и хемијски рат вођен 1999. године, научно доказати последице по здравље људи

Mинистарка здравља Даница Грујичић каже за РТС да је против СР Југославије 1999. године вођен нуклеарни и хемијски рат. Поручује да међународна научна заједница треба да испита колике су последице по здравље људи, али да је евидентно да имамо повећање броја малигних болести, да су тумори све агресивнији, као и да је то утицало и на пораст стерилитета, аутоимуних болести, као и менталних сметњи. Говорећи о Закону о забрани пушења, истиче да се нада да ће он бити донет у току ове године.

Даница Грујичић навела је да је против СР Југославије 1999. године вођен нуклеарни и хемијски рат.

"Не треба заборавити ни ефекат хемијског загађења које је било присутно, а о осиромашеном уранијуму да и не причам", нагласила је Грујичићева гостујући у Јутарњем дневнику Радио-телевизије Србије.

Истакла је да је проблем људи који негирају лош утицај уранијума и осиромашеног уранијума што не разумеју шта је канцерогенеза.

"Радијација постоји у том тренутку када дође до експлозије, после тога ствар раде наночестице. Значи, улазе вам у плућа, у дигестивни тракт, улазе у бубреге и онда можете сваког тренутка очекивати да та једна алфа честица која је 50 пута канцерогенија него било која изађе из једног атома осиромашеног уранијума који је у вашем телу и од нормалне направи малигну ћелију", објаснила је министарка.

Наводи да су седам година након бомбародвања уочили најпре пораст оболелих од леукемије, лимфома, као и да су то такозвани системски малигнитети.

"Да би се солидни тумори појавили после 10, 15 година у повећаном броју, а не само у повећаном броју него су и агресивнији. Ако сте раније на пример на мозгу имали тумор који је локализован у чеоном режњу, потиљачном режњу или слепоочном режњу – сада имате од чеоног до слепоочног и све више и више таквих. Буквално су тумори постали болести мозга", истиче Грујичићева.

Нагласила је да је много учињено последњих десетак година да нико не чека на зрачну терапију, да имамо 21 линеарни акцелератор, два икс ножа, један гама нож, као и да ћемо добити и магнетни нож.

"Заиста на радиотерапију не мора да се чека, више од 80 нових лекова је стављено на листу Фонда. Лечење је далеко боље, али смо и даље на врху по броју смртности и ја као клиничар то могу да објасним једино агресивношћу тумора", поручује министарка.

Додаје да је тако не само код нас него и у околним земљама. "То је у пролеће 1999. године била регионална еколошка катастриофа", истиче.

Указује да то може научно да се докаже, као и да се морају урадити одређене физичке и хемијске претраге, а да на крају ту ради и математика.

"Не вреди да овако говоримо, једни говоре опасно је, други говоре није опасно. Али заиста, коришћење осиромашеног уранијума, који није рецимо очишћен на граници према Албанији и Црној Гори, није довео само до појаве онколошких болести, имамо евидентан пораст стерилитета код мушкараца, евидентан пораст аутоимуних болести свих врста, патолошке трудноће, питање одређених менталних сметњи код деце која су рођена у том периоду или код родитеља који су били изложени свим тим негативним дејствима", навела је Грујичићева.

"То је био један ружан и нечовечан експеримент над читавим регионом, не само Србија и Црна Гора, и ја се надам да ће међународна научна заједница схватити да то на један научан начин треба да испита и посебно да се забрани оружје са осиромашеним уранијумом", поручила је министарка.

"Надам се да ће ове године бити донет Закон о забрани пушења"

Пушење је један од највећих фактора ризика оболевања од карцинома, а говорећи о најави Закона о забрани пушења министарка каже да је за доношење таквог закона потребна подршка целе Владе.

"Ја се искрено надам да ће у току ове године бити донет тај закон, али морамо га заиста добро припремити. Сви се плаше некаквог удара, али не заборавите да две трећине људи су непушачи. Они не могу да долазе у те затворене просторе управо зато што им смета дим", истиче Грујичићева.

Наглашава да она никоме не може да забрани да пуши, али да је дефинитивно доказана штетност дувана.

"Дефинитивно је он повезан са карциномом плућа. По правилу оболевају људи који или су пушачи или имају оштећење због тога што су у близини пушача. Имамо 7.000 новооболелих сваке године од карцинома плућа", додаје министарка.

О ретким болестима: За два, три месеца све анализе ће се радити у Србији

Указује и да имамо повећање броја оболелих од ретких болести, као и да је “РФЗО добио позамашну своту новца управо за лечење пацијената од ретких болести“.

"Са друге стране, маса тих анализа која се раније радила потпуно у иностранству, ради се у Институту за биолошка истраживања и Инстутуту за онкологију и радиологију. Што значи да се само мањи број анализа још увек не ради у Србији, а ја се надам за једно два, три месеца да ће се комплетне те анализе које су неопходне радити овде и то врло квалитетно и на истом нивоу као у иностранству и то одговорно тврдим", наводи министарка.

Објаснила је да су донели правнилник да се дају лекови који за једну болест нису регистровани, али се зна из искуства последњих 30 година, да су ефикасни за друге локализације.

"Тако да Фонд је покушао мало ту да ограничи не знајући какви ће бити економски ефекти само на онкологију, на све болести за децу, али ми смо инсистирали у Министарству да то буде и за аутоимуне болести", додаје Грујичићева.

"Ја позивам моје колеге да се не устручавају – конзилијарна одлука, етички комитет и пацијент добија лек. До сада смо се брукали за неке лекове који су сада заиста јефтини, користе се већ 30 година, жене су рецимо морале да иду у приватне установе, мислим да са тим треба дефинитивно да се прекине", наводи министарка.

Указала је да је Фонд спровео контролу потрошње.

"Оно што ћемо ми сад увести у Министарству здравља то је контрола набавке опреме. И ја бих волела да имам свемирски брод, али да ли је он мени потребан или није. Према тома, мора се направити рационализација и зато је неопходно да се обиђе све", објаснила је Грујичићева.

Повратак специјалиста у домове здравља

Када је реч о младим лекарима, министарка каже да је за стотину њих документација потпуно спремна, а да само двоје није добило специјализације на клиникама које су желели.

"Ми морамо направити план у зависности од тога колико људи одлази у пензију, на време те младе људе обучити тако да пацијенти не осете никакав недостатак у искуству и знању", додаје Грујучићева.

Истиче да су набављена нова опрема, али да није задовољна темпом дигитализације, као и степеном заштите података, као и да ће то бити приоритети у наредном периоду.

"Очекујемо кредит Светске банке да спустимо лекаре опште праксе што ближе људима за чије здравље они одговарају, да би се вратило апсолутно поверење. Да не бисмо губили време на бесмислене расправе да ли треба ова терапија или она. Ја знам да су људи неки пут заиста незадовољни и не буду коректни ни према лекарима ни према сестрама који су учинили све да некоме помогну, јер не желе да прихвате губитак тог неког свог и то је за очекивати, али 99 одсто људи се заиста максимално труди да сваком болеснику помогне у оквиру могућности које има", наводи Грујичићева.

Истиче да се одређени специјалисти враћају у домове здравља.

"Психијатрије под број један, то су ми сигнализирале колеге опште праксе да им је апсолутно неопходан у дому здравља психијатар, поред тога офталмолог, ОРЛ специјалиста, дерматолог. Можда не у сваком дому здравља, неки ће покривати по два дома здравља, све зависи од резултата пописа становништва. Морамо бити рационални и морамо оспособити болнице по унутрашњости да ураде онај део посла који њима припада, клиничком центрима треба да припада 10 одсто посла", поручује министарка.

За здравствени систем оцена 7

И даље су проблем заказивања и термини прегледа, а већ сада је попуњено све до краја априла.

"Мораће мало да се позову на одговорност и лекари и мораћемо нормативе да хитно урадимо. Није нормално да лекар опште праксе прегледа 30 људи или интерниста у дому здравља. Како да прегледа 30 људи ако треба да уради ЕКГ, анализе крви и остало. То је једноставно немогуће и није људски и не могу онда да се баве оним што им је посао – то је превентива. А са друге стране, имате негде где за недељу дана треба да прегледа 10 пацијената. Е па не може тако", истиче Грујичићева.

Додаје да ће нормативи важити и за хирургију и радиотерапију и све остало.

Поручила је и да разуме све младе лекаре који имају жељу да се специјализују за одређену област, али да ће морати да се повећа одговорност професора на медицинским факултетима.

"Ми често видимо, нажалост, да дође одличан студент, али видите после годину дана да од њега никада неће бити врхунски неурохирург. А у клиничким центрима морају да раде врхунски хирурзи. Треба поштено сести са тим дететом и рећи му – ти можеш да будеш супер или на неурологији интерниста или офталмолог, али неурохирургија или нека друга дисциплина ниси за то, молим те промени специјализацију. Може се то на леп начин рећи", навела је министарка.

Указала је да ће инсистирати да на специјализацијама постоји припремна година када ће показати шта могу.

"За хирургију морате једноставно имати зрно талента", додаје.

За крај, министарка је дала оцену нашем здравственом систему

"У овом тренутку то би била седмица од десет", закључила је Грујичићева.

понедељак, 17. јун 2024.
21° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије