Иван Радовановић: Апсолутни тумач

Трећи пут се бавим Зораном Гавриловићем на сајту РТС-a, и морам да признам да ми није тешко.

Не зато што је то што он зове писањем идеално за спрдњу - досадно је, немушто, неписмено и празно - него због приче о разним Гавриловићима, који су се, у овом друштву, јавности, прогласили за апсолутне тумаче, пресудитеље и цивилне првосвештенике морала и вредности, оне чија мора да буде последња.

Као у оној причи о рабину Елиезеру, коју се усуђујем овако нестручан да препричам, само зато што у директној крвној линији имам једну фину Јеврејку из Беча, иначе не бих.

Тај Елиезер се свађао са другим рабинима, апсолутним тумачима, и свашта покушао не би ли их убедио. На крају је рекао: "Ако сам у праву, нека Небо потврди", и са Неба истог трена стиже глас Јединог: "У праву је човек, немојте да га гњавите", на шта су апсолутни тумачи самом Небу одговорили: "Не слушамо ми Небо."

Шта да га слушају, када су они задужени за тумачење. Апсолутно. И за пресуде. 

Аналогија са Гавриловићем, којем је и Небо довикнуло да је испао глуп, ухватио се на бућку, сасвим је јасна. Ништа он за све то не мари, и даље тврди да је апсолутни тумач, свезнајући, једини с правом да оцењује и суди. 

Тако и слаже своје писаније. Читав његов текст је у форми правног акта. Почиње пресудом - Иван Радовановић, нестручњак, крив је јер производи непријатеље и етикетира, служи индустрији популизма а и неистине износи.

Затим иде образложење које Бог отац не може да схвати, али свакако је у њему Гавриловић несхваћена жртва (жртветина, као што рекох у претходном тексту), а на крају је чак и део под насловом: Правна поука.

Пази, молим те. Тужио ме, судио ми и пресудио ми Гавриловић, и онда ме још и поучио. И то на следећи начин: немам шта ја њему више да пишем, ставио он тачку на целу преписку, а ако ми нешто није јасно да га пријавим WAPOR-у, или да га тужим.

Стварно? Па немам намеру. Ни WAPOR ни суд не могу да ми причине такво задовољство као писање о Гавриловићу и Гавриловићима.

Тако да тачку не стављам, само зарез долази у обзир.

И то не због Гавриловићевих јадних покушаја да напише разумљиву и сувислу реченицу, који се увек заврше његовим озбиљним самоповређивањем, и (о пардокса), читаочевим јауком. 

Пример, тек да остане забележено: "Радовановић тврди да ја вршим цепање по потколеницама." Мајке ти, Гавриловићу? Вршиш? Претпостављам да "вршиш" и шишање, не шишаш се.

И "вршиш" куповину, не купујеш. "Вршиш" ручање, не ручаш. И оно са нуждом, "вршиш", где ти да просто серуцкаш. А највише "вршиш" истраживања и "вршиш" писање. К'о косидбу на Рајцу. Зама'неш, па шта до'ватиш. Читаочев мозак највише. Пола му га не остане после твог "вршења". 

Но, да баталимо тај део, не треба се превише спрдати са онима које је терет елементарне логике, талента и писмености заобишао.

Постоји нешто важније. Фамозно Гавриловићево истраживање (тиме је почело све ово), у којем је утврдио да "Србија постаје социјална депонија у којој живи све болесније становништво и корумпирани", и да су "старији, сиромашни, нижег и средњег образовања Вучићев замак који чувају Пинк и Информер", и да "58 одсто СНС гласача чине старији, ниже образовани, из најсиромашнијих делова земље".

Дивно. Сам Гавриловић каже да је до тих података дошао врло просто, јер је он "онај који зна". Елем, узео је анкету (од 1500 евра, тек да видимо колико се истрошио јадан), убацио у њу питање о томе како се испитаници информишу, а онда тако добијене податке упоредио са подацима о представљању странака по посматраним телевизијама.

"Врло просто, за оног ко зна", лепо пише у Истраживачком Јеванђељу по Гавриловићу, 1/1.

И у праву је човек. Ко зна, њему лако. Али мени, неуком, некако недовољно, па сам ипак пробао да пронађем то фамозно, 1500 евра скупо, и надасве зналачко истраживање, којим су изборни резултати СНС-а и Александра Вучића тако једноставно објашњени. Окупи гладне, необразоване, корумпиране, сиромашне, из сиромашних делова земље, саопшти им пар речи преко Пинка, и освоји 60 одсто гласова. 

Сигурица. Само што тог истраживања нигде нема. И само што Гавриловић никако да га објави.

Понудио је једно, у одговору на мој текст, и то доста самоуверено, са дозом тријумфализма, рекао бих:

"Ево још једне неистине коју је Радовановић изнео на сајту јавног сервиса, а тиче се истраживања о изборном понашању чији су резултати сегментирани по социодемографским особинама испитаника, а због кога ми је Радовановић ставио етикету да сам рекао да за СНС гласају крезуби и неписмени. Наиме, није истина да су подаци из тог истраживања скривени. Напротив, стоје у публикацији 'Индустрија популизма' која је доступна на линку:..."

Иди бегај. До јуче сам био убеђен да само једна особа из Данаса (иницијали С.Ч.) уме да напише реченицу на чијем почетку одмах знаш какав је крај, али и на чијем крају појма немаш шта је било на почетку, а онда ме Гавриловић разуверио. Уме и он.

Опет, мање важно. Важније је да ја одох на наречени линк. И остадох збуњен.

Прво, поменута публикација (не истраживање које покушавам да нађем), објављена је 2020. године, што и не би био проблем да у њој лепо не пише да говори о мониторингу медија (истраживању), које је БИРОДИ радио од септембра 2019. године, до краја јануара 2020. године.

Причу о гласачима СНС, о њиховим "социодемографским особинама" (болесни, стари необразовани, корумпирани), Гавриловић је објавио у листу Данас 9. јула 2019. године, два месеца пре него што је истраживање које помиње у публикацији и започето.

Што би сам Гавриловић рекао - врло просто, за оног ко зна. Или је он, попут баба Ванге, видео резултате истраживања унапред, или врло намерно подмеће резултате другог истраживања, само да се о првом не би превише причало.

Њега, фамозног истраживања, једноставно, нема. Баш као што, у "публикацији", истраживањима објављеним у њој, нема никакве "социодемографске структуре" гласача СНС-а. Шта више, нема гласача ни СНС-а ни било које друге странке, осим у пар одговора.

Пажљиво сам га прочитао, може и свако други, и све што могу да кажем да је пуно табела о медија мониторингу неколико телевизија (што уопште овде није била тема), после којих следи "анализа", али не бирача било које странке.

Сам Гавриловић, у уводу те анализе истиче да у њој "није реч о привржености испитаника политичким партијама, већ идеологијама".

Управо зато, испитанике дели на "аполитичне, конзервативне, националистичке, либералне, демократске, социјалдемократске..."

И о тим испитаницима даље можеш да видиш колико су стари (демократа који су 65 плус има више него конзервативаца 65 плус); колико су образовани (националиста са факултетом има 8,3 одсто, а демократа 8,6, док је оних само са основном школом више код демократа, него код националиста); које телевизије гледају; за коју странку гласају (за СНС гласа више оних који се осећају као демократе и социјалдемократе, него оних који се осећају као конзервативци и националисти).

После тога анализа се наставља, опет без страначког опредељења, већ се испитаници деле на оне који "гласају за оне који поштују законе и држе обећања"; "који гласају за високо квалификоване кандидате"; "који гласају за лидере са харизмом"...

И ту се такође анализира њихова старосна структура, ниво образовања, регион из којег су, како се информишу и, на крају за кога гласају. 

Да скратим причу, за СНС, по тим подацима, гласа 64,2 одсто оних који гласају за кандидата "који поштује законе и држи обећања". Број тих гласача у Покрету слободних грађана је 51 одсто. Највећа разлика је код оних који гласају за кандидата са високим квалификацијама. Такав занима само 5,4 одсто гласача СНС, а 33,3 одсто гласача ПСГ.

И то је све. Нигде тог СНС необразованог, сиромашног, старог, болесног и корумпираног гласача.

Нигде истраживања о том старом, болесном, необразованом и корумпираном гласачу СНС.

Нигде ни једног податка о "социјалној депонији", о онима из "сиромашних делова Србије".
Ничево. Њенте. Нада.

Нуле и ништице, из којих је Гавриловић извукао тезу која мирише на еугенику. Како? Па: "Врло просто, за оног ко зна." 

И да закључим, ево и моје поуке, није правна: Гавриловићу, немој више да покушаваш да пишеш, не иде ти та работа, нећеш се од писања леба најести, него објави истраживање којим си се хвалио. Не муда за бубреге, не маглу, засењивање простотом, не друга истраживања, него баш то. 

Ако је проблем тих сома и по евра, јави, организоваћемо се, наћи неког спонзора, донацију, договорићемо да иде преко есемеса, поручица нека да стигне. 

Само објави, па да анализирамо. 
И немој ништа да бринеш. Нећу да те тужим, наставићу да пишем. Као што рекох, није ми тешко. Гавриловићу, сине мој.