Скоро 50.000 пакета годишње никада не дође до власника, где заврше пошиљке које нико не узме

Јавна продаја неиспоручених пакета у Пошти није необична појава. Кажу да око 50.000 пакета годишње никада не дође до власника. Екипа Београдске хронике добила је ексклузивну прилику да уђе у простор где се шест месеци, до јавне продаје, чувају неиспоручене пошиљке.

Алат, накит, гардеробу, играчке, патике и многе друге ствари, које вам не би никад пале на памет, можете да купите на јавној продаји по ценама које су мало је рећи - симболичне.

Реч је о садржају пошиљака које никада нису испоручене. Има коришћених ствари, али махом је реч о новим.

Цене варирају од 10 динара, колико коштају најјефтинији производи, па све до 500, колико су најскупљи.

"Сам поступак око неиспоручивих пошиљака је управо регулисан законом о поштанским услугама. Напросто, пошиљка која не може да буде уручена пошиљаоцу и затим се врати, не може да буде уручена ни примаоцу, одлаже се територијално у оквиру наших радних јединица и ту се врши комисијско отварање сваке од пошиљака", каже Бојана Николић, директорка услуга у "Пошти Србије".

Јавна продаја се организује најмање једном годишње или чешће уколико се за то укаже потреба у седиштима радних јединица. Када, о томе се грађани информишу на сајту Поште Србије, где могу да виде и списак артикала са ценама.

"Оно што је интересантно је да је тај рок чувања пошиљака 6 месеци, а може да буде и дужи. Кварљива роба се аутоматски уништава. Део писаних саопштења који не може да буде уручен се уништава. Међу пошиљкама се врло често налазе и забрањени предмети, као и документација, односно личне исправе. По закону смо дужни да личне исправе уручимо надлежним органима као и забрањене предмете и то успешно радимо“, каже Николићева.

Купци на оваквим јавним продајама су углавном млади људи до 30 година који прате интернет.

Следећа јавна продаја неиспоручених пакета је у Шапцу 27. и 28. јануара, а право да купују имају сва физичка и правна лица.