Спомен плоча Љуби Давидовићу

Спомен-плоча оснивачу и првом председнику Демократске странке Љубомиру Давидовићу откривена је на кући у којој је живео, у Његошевој улици, на Врачару.

Спомен плочу открили су први председник обновљене Демократске странке и председник Политичког савета ДС-а Драгољуб Мићуновић и председник општине Врачар Бранимир Кузмановић.

Мићуновић је указао да се Давидовић залагао за правду и неговао најбоље односе са суседним народима.

"Када смо бирали име за Демократску странку, пре свега смо мислили на Љубу Давидовића. Није лоше имати такав узор и он нас је увек обавезивао", рекао је Мићуновић.

На спомен-плочи, која је изливена у месингу и патинирана, поред рељефног портрета Љубомира Давидовића, пише: "У овој кући живео је Љубомир Давидовић (1863-1940) председник Народне скупштине (1905), председник Општине Београдске (1910-1914), председник владе (1919-1920 и 1924), оснивач и први председник Демократске странке (1919-1940). Спомен-плочу подижу грађани Врачара."

Љубомир Давидовић рођен је 24.децембра 1863. године. Завршио је природни одсек на Филозофском факултету Велике школе и радио као професор.

Давидовић је подучавао престолонаследника Александра Карађорђевића, коме се касније оштро супротстављао, нарочито у време Шестојануарске дикататуре 1929. године.

Давидовић је био активан у у Народној радикалној странци, а 1901. године је био у крилу које се издвојило. Постаје вођа Самосталне радикалне странке 1912. године, која се од 1919. обједињује у Демократску странку.

Био је министар просвете (1904), председник Општине Београдске (1909), председник Народне скупштине (1909), па министар просвете (1904).

Био је задужен за смештај и образовање избегличке деце на грчком острву Крфу. Захваљујући њему су на Крфу излазиле и српске новине.

Након Првог светског рата и стварања Демократске странке, састављао је испред своје странке Владу три пута.

Председник је Демократске странке од оснивања 1919. године до 1940. године.