Преглед штампа (11. 02. 2010.)

Преговори о чланству у ЕУ могу да почну 2014.

Министар спољних послова Аустрије Михаел Шпинделегер изјавио је да његова земља веома подржава државе западног Балкана да дођу "на европску агенду", и нагласио да се нада да ће ЕУ са Србијом што пре започети преговоре о ратификацији Споразума о стабилизацији и придруживању.

"Надам се да ћемо ове године што пре моћи да почнемо процес ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом, а да ћемо 2014. године почети преговоре о чланству у ЕУ", казао је у интервјуу за "Блиц" Шпинделегер, који је јуче био у званичној посети Београду.

Он је казао да је циљ његове посете Београду био да директно пренесе подршку Аустрије европским интеграцијама Србије, у тренутку кад међу чланицама ЕУ не влада јединствен став око проширења, посебно о томе којом брзином треба да се придруже земље западног Балкана.

"Циљ Аустрије је да до 2020. године све земље западног Балкана постану чланице Европске уније", казао је Шпинделегер, и додао да његова земља настоји да покаже другим земљама ЕУ да ће "веома подржати земље западног Балкана да дођу на европску агенду".

На питање шта Србија треба да уради да би до краја ове године добила статус кандидата, он је казао да је то спровођење реформи и унапређење односа са земљама региона.

"Има много ствари, да спроведе реформе са европске агенде и увери друге земље ЕУ да имају интереса да наставе са процесом њеног приступања ЕУ. Један од важнијих услова је да има добре односе са другим земљама региона и знам да је то осетљиво питање у случају Косова, да има неких проблема са Хрватском и да Србија има пуно изазова, али морамо на све то да гледамо конкретно и Србија може да буде уверена да ће је Аустрија подржати", казао је он.

Што се тиче Косова он је навео да су Косово многе земље ЕУ признале као независну државу, а неке нису, "тако да данас нема јединственог погледа ЕУ на то".

"У перспективи, Аустрија би, заједно са Грчком, волела да све земље западног Балкана види као чланице ЕУ, укључујући и Косово", нагласио је Шпинделегер.

Он је казао да су током последњих састанака са главним тужиоцем Хашког суда Сержом Брамерцом представници ЕУ добили његово мишљење да Србија ради много на сарадњи с тим судом.

"То је добар знак и немам сумњи да ће Србија и у будућности добро сарађивати", закључио је он.

Не бежим ни од оставке

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић изјавио је да неће "бежати ни од оставке" ако се испостави да су спекулације о наводним везама његових сарадника са браћом Шарић тачне.

У медијима су се у претходних недељу дана појавили тесктови у којима се Никола Димитријевић, шурак Дачићевог шефа кабинета Бранка Лазаревића, повезује са људима блиским Дарку Шарићу који је осумњичен за шверц више од две тоне кокаина из Уругваја у Европу.

Дачић је за Вечерње новости казао да је потребно испитати да ли ти медијски написи могу да се поткрепе истинитим подацима.

"У сваком случају, ниједан појединац не може бити изнад полиције. Већ сам дао налог да се испитају ти наводи. Мој став је да за оне чији су се бавили криминалом неће бити места у МУП, ма коју позицију да заузимају", рекао је министар.

Министар је навео да Шарић "сигурно неће добити отпуст" из држављанства Србије, јер се против њега води истрага.

"Власт у Црној Гори може да га заштити пријемом у књигу својих држављана, као што су и раније радили. Ако то ураде, то је јасан знак за ову истрагу", рекао је Дачић.

Коментаришући примедбе премијера Црне Горе Мила Ђукановића да је неко из Србије намерно "пустио" причу о потерници како би дао сигнал Шарићима да се чувају, он је казао да је ухапшено много људи пре него што је саопштено да је истрага стигла до Шарића и да није било могуће сакривати такву информацију.

"То је више пребацивање одговорности на Србију, да би се скренула пажња од тога како се та истрага води у Црној Гори. Две државе морају да сарађују око овог случаја, рекао је Дачић.

Шарић је два пута избегао хапшење у Паризу и у Бечу, а Дачић је на питање да ли је сигуран да из МУП-а нису "цуриле информације" казао да није могуће да за хапшења у иностранству извор буде из МУП-а.

"Пошто је реч о хапшењима у страној држави, све је ишло преко Специјалног тужилаштва које води истрагу. Када је реч о акцијама које спроводи МУП, о томе смо обавештени само ја и најужи круг људи", рекао је Дачић.

Притисци за смену Артемија

Саслушање владике рашко-призренског Артемија јуче у привременом седишту епархије у Грачаници и испитивање финансијског пословања представљају психолошки притисак на епископа да се повуче са тог положаја или да се он смени, каже извор „Политике" из Српске православне цркве.

Како се незванично сазнаје, епископ Артемије није хтео да разговара са делегацијом Светог архијерејског синода. Због тога су га митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ захумско-херцеговачки Григорије, који су предводили делегацију, усмено обавестили да ће предложити црквеној „влади" да именује администратора - тутора владици рашко-призренском.

Тим поводом Епархија рашко-призренска објавила је јуче саопштење у којем се наводи да је владика Артемије примио изасланике Светог архијерејског Синода који су упућени да га саслушају према одлуци донетој на заседању „црквене владе" 5. фебруара, као и да је епископу достављена одлука, „непотпуна, за преглед финансијско-материјалног пословања Епархије".

Како Политика„" незванично сазнаје,„ изасланика" је било пет, међу њима и двојица чланова Синода, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика захумско-херцеговачки Григорије. -По одлуци о саслушању, епископ Артемије уручио је изасланицима писану изјаву, дату у пуној спремности да се штите у муци рођена и одана духовна чеда", наводи се у саопштењу Епархије. У њему се подсећа и да је владика Артемије недавно у једном интервјуу на питање о „интересовању појединих западних амбасада за евентуална персонална решења у Епархији" одговорио да би то било недопустиво мешање сила овог света у живот цркве.

Званичне изјаве јуче није било могуће добити ни у Епархији рашко-призренској, као ни у Патријаршији у Београду. Наш саговорник из епархије рашко-призренске који није желело да буде именован, објашњава да је у владичанском двору јуче било јако напето и да је у једном тренутку митрополит Амфилохије контактирао и патријарха Иринеја како би се посаветовао са њим шта да ради.

На срце чека 30 пацијената!

На трансплантацију срца у овом тренутку у Србији чека око 30 најтежих кардиоваскуларних болесника, сазнаје Пресс! Већ више од десет година ове операције се код нас не изводе, па пацијенти из Србије морају да одлазе у иностранство, што представља изузетно велики трошак јер за трансплантацију у некој од страних клиника треба издвојити између сто и триста хиљада евра.

Случај Вање Пилиповић из Сонте код Сомбора, за чији су операцију у Аустрији после акције РТС-а грађани сакупили 100.000 евра, поново је отворио питање зашто се трансплатације срца не раде у Србији.

Директорка Републичког завода за здравствено осигурање Светлана Вукајловић каже за Прес да се на листи услуга које пацијент из Србије може да оствари у иностранству не налази трансплантација срца, јер ниједна болница није хтела да закључи уговор са нашом земљом.

- Када смо се обратили болници у Аустрији, тражили су да потпишемо да ћемо и ми њима дати органе наших давалаца када то буде потребно. Али, пошто код нас донаторство органа није заживело у правој мери, нисмо могли да им обећамо да ћемо моћи да испунимо њихове захтеве и они нису хтели да склопе уговор са нама. Сваком нашем осигуранику морамо да обезбедимо иста права и могућности за лечење у иностранству, а то би било могуће само када бисмо са неком болницом потписали уговор. Не можемо да кажемо „овог пацијента ћемо послати на трансплантацију, а овога не" - објашњава Вукајловићева.

Она истиче да је највећи проблем што наши грађани немају довољно развијену свест о значају завештања органа.

Начелник Центра за трансплантацију Клиничког центра Србије др Драго Милутиновић објаснио је да се у Србији, углавном, обављају трансплантације бубрега и јетре и то са живих донатора. Милутиновић је истакао да се мора унапредити и област кадаверичних трансплантација и подсетио да се код нас обавља трансплантација органа код супружника.