Преглед штампе (08. 02. 2010.)

Пензије су кључне

Економски саветник српског премијера Јуриј Бајец сматра да ће се у наредне две недеље, током разговора с мисијом ММФ, која сутра стиже у Београд, највише расправљати о реформи пензијског система и кључном питању да ли је Србија припремила решења која дугорочно омогућавају да издвајање из буџета за пуњење пензијског фонда буде мање.

"Још се ради на коначним решењима, али је извесно да смо близу промена које ће донети побољшања. Нека ће се осетити одмах, а нека у дужем року", рекао је Бајец у интервјуу за "Вечерње новости".

Он нагласава да је добро, што се реформе пензијског система тиче, да смо се одлучили да рестриктивније третирамо бенефицирани радни стаж и да, уопште, услове за одлазак у пензију учинимо реалнијим, што је и био захтев ММФ и Светске банке.

На констатацију да из ММФ поручују да није добро што каснимо са спровођењем рационализације у државној управи, Јурец каже да је истина да се оперативно касни са применом тог закона, али да то понајвише штети самој Влади, јер она тренутно исплаћује зараде и онима којима треба да исплати отпремнине, али да верује да ће се управо зато рационализација врло брзо завршити.

"Сигурно је да питање одмрзавања пензија и плата у јавном сектору није могуће док не буде значајнијег економског опоравка. Да би се о тој теми уопште дискутовало, економска активност мора да покаже озбиљне знакове оживљавања", рекао је Бајец.

Привреда губи 121 милион евра због спорости државе

У чишћењу правног поретка од сувишних и штетних прописа који блокирају или уназађују привредни живот у Србији дошло је до застоја. Владина Јединица за свеобухватну реформу прописа и поједина министарства, пре свих Министарство финансија, не могу да нађу компромис о чак 133 предлога чијим би усвајањем држава растеретила привреду за 121,6 милиона евра годишње.

Свеобухватна реформа прописа започела је прошле године, а било је предвиђено да се исте године и заврши. Не само да би предузећа на тај начин уштедела већ би се побољшао амбијент за страна улагања, смањила правна несигурност и повећала конкурентност привреде.

Ђорђе Вукотић, руководилац правног тима Јединице за реформу прописа, за "Блиц" каже да је Влада 29. децембра прошле године усвојила 212 препорука за измену штетних прописа који компликују пословање привреде. Осим тога, раније је ставила ван снаге око 200 подзаконских аката који су били сувишни.

- Сада је настао проблем са 133 препоруке на које нека министарства имају приговоре или се уопште не изјашњавају, иако сматрамо да је њихово мишљење незаобилазно - објашњава Вукотић.

Две трећине усвојених препорука, иначе, доносе дупло мању годишњу уштеду (64,3 милиона евра) од једне трећине оних које су још спорне (121,6 милиона евра).

- Такође, међу спорним препорукама имамо и оне чије је ефекте немогуће новчано изразити, али су и те како битне. Рецимо, препорука да се дозволи финансијски лизинг непокретности. Она није усвојена, а омогућава грађанима нови вид финансирања куповине непокретности: да лизинг кућа купи стан грађанину, он уплаћује рате и живи у том стану, а кад отплати последњу рату, тада правно постаје власник тог стана - истиче Вукотић.

Према речима Андрее Марушић, руководиоца Јединице за СРП, највећи број свих препорука које су донели и које припремају у вези су са Министарством финансија.

- Можда је управо то објашњење за то што највеће проблеме имамо са Министарством финансија. Многе препоруке односе се на порески поступак и пореске процедуре, а то је тако јер привреда и грађани имају највише приговора управо из те области. Још покушавамо да се договоримо, али ако договора не буде до половине овог месеца, изложићемо проблем потпредседнику Млађану Динкићу, који је задужен за спровођење реформе прописа - појашњава Марушић.

Дупле функције Питера Фејта

Међународна управљачка група ће ове недеље, на редовном годишњем састанку, анализирати протеклу годину и расправљати о успешности Међународне цивилне канцеларије (МЦК) у Приштини и њеног шефа Питера Фејта. Уколико и не буде испољена дилема да ли је Фејт добро надгледао спровођење Ахтисаријевог плана, што је задатак који му је поставила група земаља које су признале независност Косова, поставља се питање да ли ће се у ЕУ, која је Фејта именовала за свог специјалног изасланика на Косову, обновити примедбе да „други шешир" на Фејтовој глави производи превише гужве.

„Не постоји пример да је изасланик ЕУ истовремено и представник неке невладине организације, поготово организације која нарушава званичну политику ЕУ о статусној неутралности", каже извор „Политике" у Влади Србије. Српске власти, према његовим речима, због тога „у одређеним форумима тражи промена тог стања". Он верује да је могуће раздвајање двеју Фејтових функција, али је питање када ће та тема доћи на дневни ред и додаје да „и у ЕУ постоји неслагање и повремено се воде разговори о томе".

Тај извор негира да Фејт говори оно што у ЕУ мисле, „самим тим што с највиших места у ЕУ стижу потврде да су ствари онакве какве су од почетка врло јасно и јавно постављене. Ми у његовим ставовима не видимо политику ЕУ и то нам је јасно речено". У српским владајућим круговима су, како наглашава, „веома задовољни што су из Брисела добили потврду да план за интеграцију севера није план ЕУ", како и изјавом председавајућег Савета министара ЕУ и шефа шпанске дипломатије Мигела Анхела Моратиноса, који је после састанка с министром спољних послова Вуком Јеремићем рекао да ЕУ не стоји иза плана МЦК.

Овај план је само последњи у низу Фејтових иступа који га везују за МЦК и задатке које она у сарадњи с косовским властима спроводи. То је у колизији са улогом изасланика ЕУ, унутар које нема јединственог става о независности Косова. Фејтови позиви српској страни да сарађује или бар разговара са њим свакодневним проблемима отуда остају без успеха.

Како се испоставило да с Фејтом нико од српских званичника неће да разговара, сматрајући га искључиво заступником Ахтисаријевог плана који није прошао верификацију Савета безбедности УН, крајем прошле године ЕУ је именовала италијанског амбасадора у Приштини Микела Ђифонија за специјалног изасланика ЕУ за север Косова. То именовање отворило је расправе да ли је њиме ЕУ морала да смањи утицај МЦК и премости атрофирану улогу специјалног изасланика или је желела да ојача европско присуство на северу.

Откриће Pressa: Неке судије радиле и као проститутке!

На списку судија које половином децембра прошле године нису прошле поновни избор било је чак и оних које су се бавиле професионалном проституцијом, открива Пресс од извора блиског Високом савету судства! Према овим наводима, међу онима који нису прошли било је судија које су биле у љубавној вези са окривљенима, оних које су имале своје локале и кафане, а неки од делилаца правде били су чак и осуђени због насиља у породици.

Саговорник Преса, који је инсистирао на анонимности, додаје да се на списку неизабраних судија налази и једна која је у дугогодишњој вези са окривљеним за шверц дроге. Он додаје да жели да упозна јавност са овим чињеницама, јер не жели више да „часне и поштене судије блате они који не заслужују да носе звање делиоца правде".

- Када слушам судије које се буне што нису прошле, сетим се кандидата за судију из Новог Сада која се бави пословном пратњом. И то није усамљен случај, јер постоје информације да се још неколико судија по Београду бави високом проституцијом, чак се и тарифе знају! У једном случају, реч је о судији која је била у вези са блиским рођаком оптуженог за шверц дроге. Имамо и судију из Београда која је дуго времена у љубавној вези са окривљеним! Ту је и судија из унутрашњости који је посетио окривљеног у затвору и сутрадан му укинуо притвор! Имали смо чак и судију из Београда који је био правоснажно осуђен због насиља у породици. И нико од њих није прошао реизбор - каже саговорник Пресса.

Он додаје да је међу судијама који нису прошли на конкурсу било и „озбиљних бизнисмена којима је судијски позив био само покривка".

- Један познати судија из бившег Општинског суда у Београду држи кафић, бутик и сервис за прање аутомобила. А судија Трговинског суда у Нишу је власник кафане! Један од наших „колега" из Ужица је обилазио окривљеног, и то у моменту док му је судио, а судија Окружног суда у Београду био је на свадби Ђованија ди Стефана док му је био судија у предмету - прича саговорник из ВСС.

Председница Високог савета судства Ната Месаровић није желела за Прес да говори о конкретним случајевима судија које нису изабране, али признање да међу њима има оних који „не заслужују да се баве том професијом".